Za muslimane večeras počinje mesec Ramazana, najsvetiji period u islamu. Bez obzira na kulturne i geografske razlike, osnovne vrednosti Ramazana ostaju iste: duhovna obnova, solidarnost i briga o drugima.
Ramazan je deveti mesec islamskog lunarnog kalendara i najsvetiji period u islamu. Za muslimane širom sveta to je vreme posta, pojačane molitve i duhovne obnove. Prema islamskom verovanju, u ovom mesecu započela je objava svete islamske knjige Kur’an poslaniku Muhamedu. Tokom Ramazana vernici poste od zore do zalaska sunca, uzdržavajući se od hrane, pića i drugih telesnih zadovoljstava. Post, međutim, nije samo fizičko odricanje – on podrazumeva i kontrolu misli i postupaka, izbegavanje loših dela i nastojanje da se čine dobra dela. Ramazan je vreme samodiscipline, strpljenja i jačanja svesti o potrebama drugih.
Dan posta počinje obrokom pre svitanja, sehurom, a završava se iftarom – večernjim obrokom kojim se post prekida nakon zalaska sunca, tradicionalno urmama i vodom. Poseban značaj imaju zajedničke molitve u džamijama, uključujući noćnu molitvu – teraviju. Jedna od najznačajnijih noći u Ramazanu je Lejletu-l-kadr (Noć odredbe), za koju se veruje da je „vrednija od hiljadu meseci“, jer je tada započela objava Kur’ana. Vernici tu noć provode u molitvi i traženju oprosta.
Ramazan se završava praznikom Ramazanski bajram, koji predstavlja vreme radosti, zahvalnosti i porodičnog okupljanja, a proslavlja se tri dana i čestita uz tradicionalni pozdrav „Bajram šerif mubarek olsun“. To je prilika da se dodatno pomogne onima kojima je pomoć potrebna i da se naglasi značaj zajedništva.
U savremenom društvu Ramazan ima i snažnu socijalnu dimenziju organizuju se zajednički iftari, humanitarne akcije i različiti oblici podrške ugroženima. Bez obzira na kulturne i geografske razlike, osnovne vrednosti Ramazana ostaju iste: duhovna obnova, solidarnost i briga o drugima.
