Velika promena očekuje sve učenike u Srbiji koji od 2027/2028. godine kreću u prvi razred gimnazija, kao i u prvi i peti razred u osnovnim školama, jer bi upravo tada na snagu trebalo da stupe takozvani nacionalni udžbenici.
„Država će od školske 2027/2028. godine biti ta koja će izdavati i štampati udžbenike za istoriju i geografiju. Sama ideja je relativno stara, odnosno, javila se još 2021. godine. I onda dugo vremena se nagađalo da li će biti uvedeni, da li neće, pa je jedno vreme delovalo da se odustalo od toga. Umesto nacionalnih udžbenika uvedene su posebne nacionalne čitanke. I zatim, nekako naglo, krajem prethodne kalendarske godine je Skupština usvojila i ovu izmenu“, kaže profesor istorije i predsednik udruženja Edu Foruma, Aleksandar Markov.
„Ključne promene odnose se na istoriju i geografiju. Oni sad prelaze na potpunu kontrolu države u smislu da će država biti ta koja će ih izdavati i štampati. Bili su u priči srpski, istorija, geografija, likovno, muzičko, kada je reč o predmetima za starije razrede, a za mlađe razrede je bio predmet Priroda i društvo i Svet oko nas. Međutim, svelo se na dva predmeta dok će udžbenici za ostale predmete imati status nacionalnog udžbenika, ali će i dalje moći da ih izdaju svi izdavači „, govori Markov.
Implementacija je, navodi on, planirana od 2027/28. godine i uvodiće se sukcesivno. „Dakle, biće za peti razred osnovne i prvi razred srednje škole i onda će se postepeno svake godine uvoditi za naredni razred. Ono o čemu bi sad trebalo voditi računa i na šta bi trebalo obratiti pažnju jeste da sam proces izbora autora bude dovoljno transparentan, odnosno, da budu jasno definisani kriterijumi kako će se birati autori. Sad je to prilično široko postavljeno, odnosno, zna se da za autora udžbenika mogu da se biraju lica koja imaju samo završen fakultet, ‘integritet i autoritet’. Integritet i autoritet su široke kategorije i teško ih je vrednovati“, pojašnjava dalje Markov.
„Ministarstvo prosvete je najavilo, odnosno, već se ušlo u promene u smislu da se menja program – počelo se od programa za gimnazije, a najavljene su i promene za osnovnu školu. Tako da pretpostavljam da će i program nastave biti menjan. Najverovatnije, jer nemamo zvaničnu povratnu informaciju, biće menjan sukcesivno i pratiće peti i prvi, pa onda posle šesti i drugi razred i na taj način će se postepeno sve uvoditi. Jer, ako ne promenite programe, onda suštinski vi nećete menjati ništa, ne možete ni da menjate sadržaj udžbenika“, rekao je.
Pored gore navedenih reformi, u planu Ministarstva prosvete je i skraćivanje časova u osnovnim i srednjim školama sa 45 minuta na po pola sata, dok je nedavno i sam premijer Srbije Đuro Macut istakao da je srednjškolsko obrazovanje kod nas neadekvatno, te da su nužne promene i na tom nivou. Profesor Markov je prokomentarisao predložene izmene, pa predložio potpuno drugačiji pristup od navedenog. „Sama najava skraćivanja nastave deluje neozbiljno, kao i sam argument koji se kosti da je opravda – manjak pažnje kod učenika. Znači, mi ne treba da se prilagođavamo tome što učenici imaju kraći raspon pažnje, pa da im onda prilagođavamo časove toj takvoj vrsti pažnje. Treba zapravo njih da naučimo da mogu da se fokusiraju na različite teme“, priča Markov i dodaje da, po njegovom mišljenju, treba koristiti fleksibilan model koji se pokazao dobro na Zapadu.
