U poslednjih godinu dana voće u Srbiji je poskupelo za 68 odsto, što predstavlja rekordan skok cena na domaćem tržištu.
Ekstremne vremenske neprilike, od kasnih mrazeva do dugotrajnih suša, prepolovile su prinose jabuka, krušaka i jagodičastog voća. Kada je domaće robe malo, njena osnovna cena prirodno raste, ali to svakako ne objašnjava u potpunosti ovoliki procenat poskupljenja voća u maloprodaji.
Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić izjavio je da su na cenovnu nestabilnost uticale i rastuće cene nafte, hemije, pesticida i radne snage, koji su skuplji u odnosu na druge zemlje, a neophodni su proizvođačima.“Klimatski ekstremi su takođe sve učestaliji, što je uticalo na pad roda. Kajsije su, na primer, procvetale 28. februara, a u aprilu je hladni front uništio rod. Proizvođači osećaju gubitke u unapređenju proizvodnje, poput uvođenja novih tehnologija zbog cenovne nesigurnosti, te se odlučuju za ulaganje u nove zasade“, objašnjava Leposavić.
Krivica se često neopravdano svaljuje na primarne proizvođače. Voćari, zapravo, imaju najmanje koristi od ovog poskupljenja. Većina njih je svoju robu prodala otkupljivačima još u toku berbe, po cenama koje su tada jedva pokrivale visoke troškove đubriva, goriva i sve skuplje radne snage. Upućeni kažu da su glavni generatori ovolikog skoka su hladnjačari i veliki trgovinski lanci. Hladnjačari, koji poseduju infrastrukturu za čuvanje voća, svesno doziraju količinu robe koja izlazi na tržište. Koristeći činjenicu da je rod podbacio, oni podižu cene kako bi maksimizovali profit na preostalim zalihama, pravdajući to ogromnim troškovima električne energije za hlađenje. Trgovci na to dodaju svoje marže. Statistički podaci ukazuju na to da se razlika između otkupne cene na njivi i one na polici marketa često uvećava i po nekoliko puta.
Dodatni pritisak stvara i nekontrolisani uvoz voća, koji služi kao sredstvo za obaranje cena domaćim voćarima u sezoni, dok zimi, u nedostatku konkurencije, taj isti uvoz dostiže astronomske cifre u marketima. Pored toga, visoki operativni troškovi transporta i logistike dodatno opterećuju finalnu cenu proizvoda u radnjama.
Leposavić ističe da trenutno imamo dobre prinose i kvalitetniji rod, pa se očekuje da će cene biti niže u odnosu na prethodnu godinu i da će se stabilizovati.
Njegovo mišljenje deli i predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević koji ističe da su se objektivni razlozi da se cene voća u maloprodaji smanje stekli. „Za razliku od prošle sezone, prinosi su dobri, što je osnovni argument da bi cene morale da krenu nadole. Ipak, ne verujem da će se to u punom obimu zaista i ostvariti sve dok trgovci imaju u svojim skladištima količine koje su već otkupili. Međutim to neće moći da potraje večito. Već krajem aprila ili početkom maja kada na tržište stignu prve značajnije količine domaćih jagoda iz plastenika sadašnja cena će postati neodrživa. Isto tako očekujem da će početi da padaju i cene drugog voća. Jedan od razloga koji će trgovce navesti na to da ih snize je i taj što sve veći broj potrošača izbegava da kupuje voće zbog visokih cena. Kada shvate da količine sa kojima raspolažu neće moći da prodaju u onoj meri u kojoj to teže trgovci će biti prinuđeni da snize cenu“, objašnjava on.
