Mart, treći mesec u godini, u pčelarstvu predstavlja prelomni trenutak između zimskog mirovanja i početka intenzivnog razvoja pčelinjih zajednica. Iako se u nekim krajevima još uvek mogu javiti hladni dani, priroda se polako budi, a s njom i pčele. Upravo zato je ovaj mesec izuzetno važan za svakog pčelara: sada se vide rezultati jesenjeg uzimljavanja, a prvi pregledi otkrivaju stvarno stanje zajednica nakon zime.
Zimski gubici, iako nepoželjni, sastavni su deo pčelarenja. Smatralo se nekad da su gubici do 5–10% prihvatljivi, dok sve iznad toga upućuje na probleme u pripremi zajednica za zimu ili na nepovoljne vremenske uslove. Kako se vreme i životna sredina menja taj prag „tolerancije“ – normalnog procenta u zimskim gubicima u svetu se diže. Nisu retki podaci da su oni negde tokom godina i do 40 posto nakon zimskih meseci. Na pčelarima je da svoje greške svedu na minimum i da se gubici smanje i svedu na „nepoznati uzrok“ uginuća.
U martu pčelar, ne računajući one izgubljene, u stvari po prvi put može realno da proceni koliko je zajednica uspešno prezimilo, kakva je njihova snaga i kojim ih smerom dalje razvijati u pčelinjaku. Pregled preko leta košnice prilikom izlaska i ulaska pčela u košnicu često već daje prve naznake – premalo pčela, neuobičajeni zvukovi ili pojačana aktivnost mogu ukazivati na stanje u košnici.
Kada temperature dostignu barem 15–16 °C i vreme je koliko toliko mirno – bez vetra, obavlja se prvi ozbiljan pregled. Cilj je u ovo vreme još uvek ne predugo otvarati košnicu, nego brzo i efikasno utvrditi i zapisati ključne parametre: prisutnost legla u svim fazama (jaje, larva, poklopljeno leglo), što potvrđuje prisutnost matice; raspored i kvaliteta legla – kompaktne površine znak su zdrave zajednice; količina hrane – početkom marta potrebno je oko 6–8 kg meda, a krajem meseca barem 5–6 kg kako bi se zajednica uz dolazak prolećne paše dobro razvila; zdravstveno stanje pčela i saća – mrlje na okvirima mogu upućivati na lošu zimsku hranu ili prisutnost bolesti; broj ulica pčela – zajednice s manje od 5 ulica obično se pripajaju jačima radi bržeg razvoja iako se vizuelnim pregledom može proceniti i da se isplati poraditi kako bi se ista uz dodatak okvira, dva – sama brojčano digla na „normalan“ nivo jedne prosečno jake zajednice. Ovaj pregled osnova je za sve dalje odluke u sezoni – šta i kako raditi. Ako se utvrdi da je zajednica slaba, bolesna ili bez matice, pčelar mora reagovati odmah bez previše oklevanja.
Zajednicama koje zauzimaju 5–7 ulica često je potrebno smanjiti prostor kako bi lakše održavale toplotu legla tokom, još uvek, nešto hladnijih noći. Pčele se bolje razvijaju u kompaktnijem prostoru nego u prevelikoj košnici. Jače zajednice, one s 8 ili više okvira, spremne su za širenje te im se dodaju satne osnove ili okviri s medom prema potrebi. Te se dignu same tokom marta čim to vremenske prilike dozvole. Zamena starog saća novim okvirima važna je preventivna mera protiv bolesti i osigurava zdravstvenu ispravnost budućih pčelinjih proizvoda. Mart je idealno vreme za početak ove prakse jer zajednice tek ulaze u fazu intenzivnog razvoja.
Kako se pojavljuju prve generacije mladih pčela izletnica, potrebe za hranom naglo rastu – naime raste i broj legla. Ako prirodni unos nektara i polena još nije stabilan, pčelar mora da osigura dovoljne zalihe. Nedostatak hrane u ovom periodu može ozbiljno usporiti razvoj zajednice. Uz hranu, izuzetno je važna i dostupnost čiste vode u higijenskim pojilicama, jer pčele troše velike količine vode za razređivanje hrane i održavanje mikroklime u košnici. Tek nakon što se utvrdi stvarno stanje pčelinjaka, pčelar može početi da planira predstojeću sezonu.
