Poljoprivredno zemljište sve češće je predmet interesovanja i farmera i investitora, ali cena hektara u Srbiji značajno varira u zavisnosti od lokacije, kvaliteta i tržišne potražnje. Dok je Vojvodina tradicionalno najtraženija i najskuplja, jug zemlje nudi drugačiju računicu i drugačiji rizik. Šta zapravo određuje vrednost zemlje i kome se ulaganje danas najviše isplati?
Najskuplje poljoprivredno zemljište u trećem kvartalu 2025. prometovano je na teritoriji Novog Sada, odnosno u Kaću, po ceni od 38 evra/m2 za parcelu površine nešto veće od 37 ara. Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u tom periodu dostigla 800.000 evra ostvarena na teritoriji opštine Šid (Kukujevci). Reč je o četiri parcele ukupne površine veće od 55 hektara. Region Vojvodine imao je najveće učešće u vrednosti prometovanog poljoprivrednog zemljišta – 70%.
Iako se već godinama govori o tome da je cena poljoprivrednog zemljišta dostigla rekordne iznose, taj trend je bio aktuelan do pre tri godine i od tada cene stagniraju, odnosno ne beleže značajan rast. Ipak, ostaju uočljive velike razlike u cenama zemljišta u Vojvodini u odnosu na ostale delove Srbije. Razloga za to je više. Jedan od njih je to što su poslednje tri godine bile sušne. Cene zavise i od kvaliteta zemljišta i infrastrukture koja ga okružuje. Osim toga sve manje je obradivog zemljišta.
Kako objašnjava agroekonomista Milan Prostran, Srbija je poslednjih godina pratila trendove koji su postojali i u Evropi gde su cene godinama beležile rast. Zemljišta nema dovoljno i zato je godinama držalo visoku cenu, dodaje. Kada je reč o Srbiji, cena hektara zemlje u Vojvodini sada se kreće između 10.000 i 15.000 evra. A bilo je slučajeva i da dostigne 35.000 evra za hektar. Najskuplje zemljište je, kako objašnjava Prostran, u delu između Tise i Dunava. Visoke cene beleži i ostatak Bačke, kao i Srem i Banat. S druge strane, na jugu zemlje se njive mogu naći po ceni od 2.000 do 3.000 evra po hektaru. Upozorava i da je poslednji popis pokazao je da su se za 10 godina značajno smanjile ukupne površine poljoprivrednog zemljišta. „Zbog velikih infrastrkturnih radova poljoprivrednog zemljišta je sve manje“, dodaje. Tome su doprinele i klimatske promene, degradacije terena, erozije…
Na cenu zemljišta utiče i to koje kulture uspevaju. Da li je reč o ratarskoj proizvodnji, povrtarstvu, voćarstvu i da li će biti potrebne odgovarajuće mere zaštite, protivgradne mreže ili navodnjavanje. Sve to utiče na cenu. Na interesovanje utiče i rod. Ako je prinos nizak i cena proizvoda mala, poljoprivrednici su finansijski iscrpljeni pa nema ni jagme za kupovinu zemljista.
