Evroposlanici će sutra na plenarnoj sednici raspravljati o izveštaju Evropskog parlamenta o strategiji proširena EU, u kojem se ističe da taj proces mora ostati zasnovan na zaslugama i da može podrazumevati zamrzavanje pregovora o pristupanju u slučaju nazadovanja u pogledu fundamentalnih vrednosti.
Izveštaj čiji je autor poslanik iz Litvanije Petras Auštrevičius iz grupe Obnovimo Evropu usvojen je u januaru u Spoljnopolitičkom odboru EP (AFET), a posle sutrašnje rasprave glasanje o izveštaju zakazano je za sredu.
U dokumentu se navodi da proces proširenja podleže strogim uslovima, povezanim sa napretkom u ostvarivanju osnovnih principa proširenja – vladavine prava, uključujući borbu protiv korupcije i nezavisnost pravosuđa, demokratije i osnovnih vrednosti. Naglašava se da ne može biti prečica, posebno kada su u pitanju vrednosti i osnove, i da nazadovanje predstavlja razlog za zamrzavanje ili poništavanje pregovora o pristupanju. U izveštaju se ističe da bilateralna pitanja između država članica i zemalja kandidata ne bi trebalo da blokiraju proširenje ili ometaju napredak. Predlaže se uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti u međukoracima procesa proširenja, kao na primer prilikom odlučivanja o otvaranju i zatvaranju pregovaračkih klastera i poglavlja.
AFET je u svom izveštaju o strategiji proširenja EU pohvalio Crnu Goru i Albaniju za njihov značajan napredak, Ukrajinu za njenu otpornost i posvećenost putu ka EU, a Moldaviju za odlučno napredovanje na ovom putu. Evropski parlament smatra da je usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU pokazatelj jasne geopolitičke orijentacije i spremnosti zemalja kandidata za članstvo i poziva na „jasnu uslovljenost u vezi sa angažovanjem sa geopolitičkim rivalima“.
Parlament vidi proširenje kao „strateški odgovor na novu geopolitičku realnost“ i „investiciju od najveće važnosti za bezbednost i stabilnost EU u uslovima ruske agresije protiv Ukrajine, kršenja granica, hibridnih napada i drugih neprijateljskih akcija protiv njenih suseda, kao i drugih zajedničkih geopolitičkih izazova“. U izveštaju se ističe da proširenje donosi koristi i sadašnjim i budućim članicama EU i da je cena neproširenja veća od cene samog proširenja, ocenjujući da bi neproširenje rizikovalo stvaranje geopolitičkih sivih zona podložnih zlonamernom uticaju zemalja van EU, posebno Rusije.
