Prvi prolećni pregled pčelinjih zajednica po mnogima je jedan od najvažnijih trenutaka u pčelarskoj godini. Nakon dugog zimskog mirovanja, pčelar napokon dobija uvid u stvarno stanje svojih košnica i postavlja temelje za celogodišnju uspešnost pčelinjaka.
Pčelari razlikuju dve vrste prolećnih pregleda – prvi, delimični, i drugi, glavni prolećni pregled. Prvi se obavlja početkom marta i mnogi su ga pčelari, zavisno od mikrolokacije, već obavili. Obavlja se kada dnevne temperature dostignu najmanje 12°C. On ne uključuje duže otvaranje košnice, već se obavlja osluškivanjem i posmatranjem ponašanja pčela na letu. Kod kucanja u stranicu plodišta, društva s maticom kratko i bučno zabruje, ali se brzo smiruju, dok bezmatična društva dugo bruje bez prestanka.
Glavni prolećni pregled obavlja se oko 7 do 10 dana kasnije, kada temperature porastu iznad 15-17°C, vreme je sunčano i po mogućnosti bez vetra. Tada se košnica može otvoriti i detaljno pregledati, pri čemu je važno raditi brzo i efikasno kako se pčele ne bi izlagale hladnoći i kako se ne bi izazvala grabež. U slučaju da je kapnuo med, sve nakon ovog pregleda treba dobro očistiti.
Četiri su najvažnije stvari koje treba proveriti tokom ovoga pregleda.
Prisutnost matice i kvalitet legla – Matica se ne traži direktno, već se njena prisutnost utvrđuje na osnovu legla. Ako u saću postoji radiličko leglo u svim fazama razvoja (jaja, larve, poklopljeno leglo), matica je prisutna i uredno radi. Pojava raštrkanog trutovskog legla može ukazivati na lošu ili prisutnost lažnih matica. Kompaktne ploče legla znak su zdrave i snažne zajednice. Preporučuje se otvoriti i proveriti nekoliko ćelija sa zatvorenim leglom kako bi se uočili mogući znakovi bolesti.
Zalihe hrane – Početkom marta pčelinje društvo treba da ima 6 do 10 kilograma meda, raspoređenog na 6 do 8 okvira u mednim vijencima. Krajem marta minimalne zalihe trebale bi da iznose 5-6 kilograma. Ako hrane nedostaje, potrebno je dodati ram s medom do poslednjeg okvira s leglom. Ukoliko nema rezervnih, dodaje se sirup ili šećerna pogača iznad ramova s leglom.
Jačina društva – Jačina pčelinjeg društva je u ovom trenutku itekako važna, procenjuje se prema broju ulica (prostora između okvira) zaposednutih pčelama. Slaba društva sad ne bi više trebalo biti onih sa 3-4 ulice pčela, na njih treba obratiti pažnju i suziti im prostor, dodati okvir dva legla iz jačih zajednica te prihraniti sirupom. Ona srednja društva računaju se sa 5-7 ulica pčela, uglavnom se kao i jaka mogu sama za sebe pobrinuti. Jaka društva su ona s više od 7 ulica pčela. Preporuka je da se zajednice s manje od 5 ulica pripoje jačima radi bržeg razvoja ili im se dodaju zavisno od toga kakvu maticu imaju okvir do dva s leglom iz jačih zajednica, dok se društvima s 5-7 ulica često smanjuje prostor kako bi lakše održavala toplotu tokom hladnijih noći. Posebnu pažnju treba obratiti na moguću prisutnost varoe (Varroa destructor), najopasnijeg parazita pčela. Ako je zaraženost košnice manja od tri odsto, pčelinja zajednica smatra se sigurnom – to praktično znači da na 300 pregledanih pčela treba biti manje od devet varoa.
Čistoća košnice – Podnjače košnica potrebno je očistiti od uginulih pčela i nečistoća. Kod dubokih žičanih podnjača izvlači se uložak, čisti i vraća. Trunje s podnjača treba skupljati na jedno mesto, zapakovati u najlonsku vreću i sigurno uklonitiKljučni radovi nakon pregleda su: Uklanjanje lošeg saća, Postavljanje pojilica.
