Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra – tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju “Srbija 2030”. Ne tako davno, najavljivala se veća plata, i to u kraćem periodu – 1.400 evra do 2027. godine. Projekcije su očigledno smanjene, a stručnjaci smatraju da je razlog tome činjenica da nikada nije urađena odgovarajuća analiza o rastu prosečne plate, već su predstavnici vlasti, iz populističkih razloga, davali paušalne procene.
Prosečna plata u 2030. godini trebalo bi da iznosi 1.320 evra. Tako je barem najavio Vučić prilikom predstavljanja strategije „Srbija 2030“. S druge strane, kada je, pre nešto više od godinu dana predstavljao plan “Srbija 2027”, Vučić je rekao da će tada prosečna plata premašiti 1.400 evra. Isto je, početkom ove godine, ponovio ministar finansija Siniša Mali. I mada Vučić predviđa da će u 2035. godini prosečna plata iznositi čak 1.700 evra, činjenica je da je ipak prvobitni plan promenjen, te da do nekada obećane plate od 1.400 evra ipak nećemo stići u 2027, kako je pre samo dva i po meseca ponovio Mali, već sa par godina zakašnjenja.
Ekonomista Božo Drašković objašnjava da je do “promene plana” došlo jer u projekcijama koje iznosi vlast “nema logike”. Prema njegovim rečima, projekcije koje iznose predstavnici vlasti zamišljene su kao “elementi optimizma i propagande”. “Te projekcije nemaju nikakav smisao, jer ako želite da uradite ozbiljnu analizu, koja bi na neka pitanja dala utemeljene odgovore, mora imati tri strategije – optimističnu, pesimističnu i jedan prosek koji je između ta dva ekstrema. Dakle, moramo da znamo na osnovu čega se izvode neke projekcije, na osnovu kojih pokazatelja. Ovo što sada imamo jeste jedan uvežbani igrokaz, u kojem vlast tačno zna šta treba da kaže, a postavlja se kao da prodaje neki proizvod”, kaže Drašković.
Upravo u tome je suština, smatra on – nema ozbiljnih istraživanja o potencijalnim rizicima, niti javnost zna na čemu se zasniva predviđen rast plata. “Mora postojati neki rast, ali on prvenstveno zavisi od investicija, da li su one strane ili domaće, u koje grane se investira, koje grane industrije rastu, koje padaju… Meni je jasno, političari se time bave, ali ovim projekcijama mora da se pristupi ozbiljnije”, kaže Drašković. Drašković objašnjava da je još jedna zamka to što se, kada se govori o prosečnoj plati, uvek govori u evrima. “Ako imate cene u dinarima i fiksni kurs, dobićete iluziju da ste bogatiji kada se taj iznos prikazuje u evrima, da imate realan rast BDP-a u evrima – a to nije tako. Političari na vlast tim podacima žongliraju kao na nekom vašaru, da bi se publika oduševila”, zaključuje Drašković.
Profesor ekonomije u penziji Ljubomir Madžar smatra da su se predstavnici vlasti u Srbiji “osvestili”, te da je zato projekcija prosečne plate smanjena. “Oni pričaju proizvoljne priče, na koje ne treba obraćati pažnju, pogotovo zato što zaista ima puno neispunjenih obećanja. Tako i kada se projekcija smanji, to nije izraz nekih realnih faktora, nego to što su stvari krenule onako kako vlast nije želela, to što se stvarnost udaljila od onoga što su obećavali. Te projekcije niko ne shvata ozbiljno, ona ništa ne garantuju, pa samim tim nikoga ni ne obavezuju. Njih treba posmatrati samo kao nivo njihovog optimizma – sada je on smanjen, valjda jer je i njih sramota kada je razlika između obećanja i stvarnosti dramatična”, kaže Madžar.
