Ove jeseni suša je uslovila da se setva pšenice produžila do kraja novembra. Neki od ratara su odustali od jesenje setve i odlučili da sačekaju proleće. Sada se može uraditi duboko oranje i dočekati proleće sa zalihom vlage u njivi koja će obezbediti veće zalihe vlage i obezbediti bolje uslove za uspešnu žetvu.
Jare žitarice su: jara pšenica, jari ječam i jari ovas. Ove žitarice su namenjene za gajenje na zemljištima slabije plodnosti, u brdskom području ali se mogu gajiti i u ravničarskom području. Seju se u rano proleće tj. krajem februara i početkom marta u zavisnosti od vremenskih uslova. Sve agrotehničke mere namenjene ozimim žitaricama važe i za jare. U toku vegetacije primenjivati sve mere nege (prihranjivanje, zaštita) kao kod ozimih žitarica.
Sorte jare pšenice su: Nevesinjka i Venera. Nevesinjka je fakultativna sorta , može se sejati od oktobra do marta. Dobrog je prinosa i kvaliteta. Količina semena :220-240 kg/ha.
Sorte jarog ječma su: Dinarac, Viktor. Dinarac je rana sorta, dobre otpornosti na poleganje. Veoma je rodna sorta. Odgovaraju joj zemljišta različite plodnosti i kvaliteta.Količina semena 180-200 kg/ha.
Sorte jarog ovsa su: Slavuj i Rajac. Ove su veoma visoke sorte 100-110cm visine, a imaju odličnu otpornost na pole – ganje. Imaju visok potencijal za rodnost. Veoma su stabilne i kvalitetne sorte.Količina semena 140-160 kg/ha.
Setvu jarog ječma treba obaviti prvih dana poljskih radova, kada se može kvalitetno pripremiti površina zemljišta i kvalitetno izvršiti setva – krajem februara ili početkom marta. Ovo je posebno važno zbog kraćeg svetlosnog stadijuma kod ječma u odnosu na druge žitarice. On brže prelazi prve etape organogeneze u odnosu na druga žita, a posebno je rok setve u direktnoj zavisnosti od dužine trajanja IV faze organo – geneze ili zametanja klasića, od čega direktno zavisi i potencijal za prinos ječma.
Ječam ima skromnije zahteve prema toploti i vlazi u odnosu na pšenicu. Klija na tempe – raturi od 1-2ºC, a optimalna temperatura za razvoj je 15ºC. Mlade biljke izdržavaju temperaturu od – 4 do -6ºC, a kada se okale i porastu (bokorenje) mogu da izdrže i -10 do -12 C. Zbog slabije razvijenog korenovog sistema u odnosu na druga strna žita, osetljiviji je na kisela zemljišta, posebno pivarski ječam.
Odgovaraju mu plodna, strukturna zemljišta, sa optimalnom vrednošću pH = 6,5- 7,2. U praksi se je?am seje na zemljištima slabije plodnosti, jer njegov genetički potencijal za prinos nije veliki, a na zemljištima manje plodnosti daje bolje rezultate nego druga strna žita. Ječam treba gajiti u plodoredu. Dobri predusevi bili bi: krompir, suncokret, kukuruz kraće dužine vegetacije i zrnene mahunarke. Treba izbegavati setvu ječma nakon, strnih žita, posebno ovsa. Treba izbegavati setvu ječma nakon kultura intenzivno đubrenih azotnim đubrivima i travno – leguminoznih smeša, posebno pivskog ječma.
Setvu je najbolje obaviti deklarisanim semenom, krupnije frakcije, da bi se postigao visok prinos. Najbolja gustina setve bila bi 300-500 klijavih semenki/m2 , najčešće oko 300-350 klijavih semenki /m2. Norma semena zavisi od setvenog sklopa sorte, roka setve, klimatskih uslova, kvaliteta predsetvene pripreme i dr. može se izračunati za svaku sortu na osnovu fizičkih i hemijskih parametara zrna. Neke okvirne norme bile bi: oko 180 – 220kg/ha semena za ozime forme i 150 – 180 kg/ha za jare forme ječma. Ukoliko je predsetvena priprema slabijeg kvaliteta setvenu normu treba povećati za oko 10% od predviđene količine semena. Dubina setve zavisi od osobina zemljišta i kreće se od 3-4 cm na vlažnim i teškim zemljištima do 4 -6 cm na lakšim i suvljim zemljištima.
