Uoči parlamentarnih izbora, takozvani proevropski blok opozicije, kao i onaj desni, nacionalistički, planira da se u organizovanim kolonama, pored studentske liste, pojavi kao druga i treća opcija za glasače. Istraživači javnog mnjenja oprečnih su stavova po pitanju koja je bolja i verovatnija opcija – opozicija kao ujedinjena podrška studentima ili izlazak u tri kolone.
Neki istraživači potvrđuju da su tri kolone na izborima najbolja mogućnost za pobedu, rušeći san o referendumskoj atmosferi koju studenti grade i priželjkuju, odbijajući ne samo saradnju nego i svaki kontakt sa opozicionim političkim partijama. Drugi su potpuno uvereni da je sebičluk opozicionih partija na delu, onih koji neće da priznaju da je referendumska atmosfera i bezuslovna podrška studentima na izborima jedina sigurna karta na koju mogu da igraju kao kreatori bolje budućnosti ovdašnjeg društva.
„Ne bih rekao da će iko studentskoj listi uzeti glasove. To nisu glasovi studentske liste, jer oni nisu ranije ni izlazili na izbore. Mislim da možemo čak imati neku sinergiju i to nam podaci iz istraživanja i pokazuju, ukoliko bi imali više kolona. Dakle, kolonu studentske liste, kolonu proevropske opozicije i kolonu nacionalne opozicije“, kaže istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać. I to definitivno donosi više glasova nego neka velika zajednička koalicija ili izlazak samo studentske liste, dodaje on.“Mogu da kažem da nam podaci govore da proevropski blok ima šanse da uđe u parlament, ukoliko naravno bude išao zajedno, ima šanse da ostvari jedan rezultat koji neće biti nikako na nivou onih prethodnih, ali može da bude jedno solidno prisustvo u parlamentu“, smatra Bursać. „Desnica ima šanse za ulazak u parlament samo ujedinjeno. I tu mi u istraživanjima vidimo u stvari samo dve grupe, a to su DSS sa jedne strane, odnosno DSS i POKS, a sa druge strane pokret okupljen oko doktora Nestorovića, ali nisam siguran da ni jedni ni drugi samostalno u ovom trenutku mogu da uđu u parlament“, zaključuje Bursać.
Novinarka Vremena Jovana Gligorijević misli da sam čin raspisivanja i svest birača da su izbori izvesni značajno utiče na njihov proces donošenja odluke za koga glasati. „Osim toga, kalkulacija je neizvesna jer mi ne znamo kolika je ‘čvrsta baza’ glasača ova dva bloka, jer poslednjih godina najbolje rezultate imaju kad su zajedno na koalicionim listama“, objašnjava ona.“Ipak, ja bih oba bloka zamolila da, pre odluke o izlasku na izbore, procene da li mogu da pređu cenzus. U suprotnom rizikuju da se najveći broj njihovih glasova prelije SNS-u. A ako pređu, volela bih da znam kakva je mogućnost postizborne koalicije sa studentskom listom“, kaže Gligorijević.
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti i članica Predsedništva Demokratske stranke Jovana Karaulić kaže da „u ovom trenutku uopšte nije izvesno da će postojati bilo kakve ‘leve’ ili ‘desne’ opozicione kolone. Ukoliko bi se, ipak, neko odlučio na takav potez, dometi tih navodno „levih“ i „desnih“ kolona bili bi zanemarljivi i ne bi mogli ozbiljno da utiču na izborni rezultat, kaže Karaulić. „Suština je jasna: sa jedne strane je režim, a sa druge građani predvođeni studentima. Nema trećeg. I ako zamislimo da ga ipak ima, taj prostor između nema političku težinu, nema šansu za uspeh i služi stvaranju lažne slike o demokratskom društvu“, zaključuje ona.
