Žitna polja pružaju lepu, gotovo idiličnu sliku svojim izgledom i obećavajućim prinosom. Uprkos tome, postoji još puno izazova koji će možda ometati postizanje očekivanih rezultata ovogodišnje žetve.
Izveštaji sa domaćeg i svetskih tržišta pšenice, drugih ratarski biljnih vrsta izazivaju nemir kod proizvođača. Cene stagniraju, ili čak padaju, a procene prinosa su optimističke gotovo u svim žitorodnim regionima sveta. Prelazne zalihe su uvećane, ali sama trgovina stagnira po izveštaju sa Produktne berze.
Trenutno kod nas su aktuelni podsticaji po hektaru u iznosu od 18.000 dinara (oko 150 evra). Možda se nekom učinilo da je to veliki, uzalud bačen novac, ako ga ratari utroše za poboljšanje života i porodičnog standarda. Zato je predlog da se ova suma mora pravdati računima za naznačeni repromaterijal – seme, gorivo, mineralno đubrivo, sredstva za zaštitu bilja i sl. Nekako ispadne da je samo to uslov za uspešnu proizvodnju, a zaboravljaju se ogromni troškovi berbe – žetve, transporta, razne vrste mera nege useva, amortizacija mehanizacije, troškovi struje, vodni doprinosi, informacioni sistemi, stručne edukacije, obrazovanje mlađih naraštaja, zdravstvena bezbednost proizvođača i članova njihovih porodica, potreba za kulturnim uzdizanjem. Sve to treba da se pokrije prodajom pšenice, kukuruza, soje, mleka, stoke, povrća ili voća ili drugim proizvodima iz delatnosti domaćinstva. Ponuđeni iznos podsticaja je samo jedna tona vrednosti pšenice ili kukuruza, po sadašnjim cenama.
Farmeri u EU odavno imaju nekoliko puta veće podsticaje, uz mnoge druge povoljnije uslove proizvodnje. Verovatno su i ti farmeri zabrinuti zbog ratnih događanja i poremećaja u međunarodnoj trgovini agrarnim proizvodim. Ali iza njih stoje moćni fondovi namenjeni Zajedničkoj agrarnoj politici. Mnogi od tih farmera u EU su i akcionari tj. suvlasnici različitih prerađivačko-prehrambenih fabrika ili velikih čak i multinacionalnih zadruga.
Potencijal pšenice, čija je proizvodnja u toku je solidan. Bez obzira na velike razlike u do sada primenjenoj tehnologiji gajenja, razvučenim rokovima setve, okrnjenom primenom osnovnog đubrenja jesenas, neblagovremenom prihranjivanju zbog nedostatka pravih azotnih đubriva i njihove visoke cene, pšenica je formirala relativno visok potencijal za prinos. Limitirajući faktor za njen porast i delovanje azotnih đubriva, svakako je bio nedostatak padavina. Polovina je marta nije bilo padavina, pa su usevi koristili zimske rezerve vlage. To se može odraziti na kasniji razvoj useva ukoliko raspored padavina bude nepovoljan tokom aprila. Najrazvijeniji usevi pšenice se nalaze pred početkom vlatanja (porast u stablo). Ozimi ječam i tritikale su ponegde započeli fazu vlatanja.
Temperaturni uslovi su bili povoljni pa su usevi nakupili dovoljnu sumu temperatura, jer su srednje dnevne temperature bile za 3 – 4°S više od prosečnih. Zbog nedostatka padavina iskorišćavanje azotnih đubriva je umanjeno, pogotovo UREA (kod ovog đubriva je verovatno došlo do određenih gubitaka azota). Ukoliko budu uobičajeni vremenski uslovi tokom aprila, maja i juna, mogu se očekivati i solidni prosečni prinosi od oko 5 t/ha, ali uz velika variranja.
Prosečan prinos neće pokriti sva ulaganja, kao što nije ni do sada, ako se cena pšenice ne pomeri sa najavljenih 19 – 20 dinara za kilogram.
Slede veoma važne agrotehničke mere – zaštita od korova, bolesti i eventualno od štetnih insekata. Saveti stručnjaka za zaštitu bilja i Prognozno izveštajne službe Srbije, biće merodavne.
