Vojno-tehnički sporazum kojim je okončano NATO bombardovanje Srbije, odnosno Savezne republike Jugoslavije, potpisan je 9. juna 1999. godine. Kao čoveku, Sreti Malinoviću je taj sporazum došao kao olakšanje. Kao vojnik i patriota, doživeo ga je kao kapitulaciju.
Potpisivanju dokumenta na vojnom aerodromu kod Kumanova, kasno noću 9. juna 1999. godine, prethodili su teški petodnevni pregovori. Kumanovskim sporazumom određen je rok od 11 dana za povlačenje Vojske Jugoslavije i policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije, gde su potom ušle snage KFOR-a, većinom iz zemalja članica NATO. General u penziji Sreto Malinović je u emisiji „Bez ustručavanja“ govorio o tome kako je doživeo potpisivanje primirja. Istakao je da mu je kao čoveku i roditelju primirje bilo olakšanje, ali da je kao vojnik i patriota potpisani vojno-tehnički sporazum doživeo kao kapitulaciju. Objasnio je zbog čega.
Vojno-tehnički sporazum sadržao je sledeće: Prekid neprijateljstava između NATO i snaga SRJ; Povlačenje snaga SRJ sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana; Određeno je uspostavljenje takozvane Zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, unutar centralne Srbije i Crne Gore, pri čemu je predviđena vazdušna dubina Zone bezbednosti 25 kilometara i kopnena dubina Zone bezbednosti pet kilometara; KFOR se obavezao na razoružanje terorističke takozvane OVK; Međunarodne snage su „ovlašćene da preduzimaju sve neophodne mere s ciljem uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane“.
