Klimatski uslovi gajenja su sve teže predvidivi i zato je najvažnije za kukuruzne hibride da predstavljaju smanjenje rizika gajenja. Veliki je broj hibrida koji mogu smanjiti loš uticaj visokih temperatura, suše i stresnih uslova za biljke.
Gajenje tolerantnih hibrida kukuruza prema patogenim gljivama i insektima je jedna od osnovnih mera u suzbijanju truleži klipa. Iako hibridi mogu varirati u osetljivosti, ne postoji potpuno otporan genotip na trulež klipa. Hibridi sa tanjom komušinom i komušinom koja ne štiti klip u potpunosti su više osetljivi na ružičastu trulež. Hibride koji su osetljivi na trulež klipa ne treba gajiti u oblastima u kojima duži niz godina postoji ovaj problem ili problemi sa mikotoksinima.
Gajenje ranostasnih hibrida je najbolja preventivna mera, jer oni ranije sazrevaju i omogućavaju raniju berbu, pre nastupanja kišnih perioda kada je mogućnost infekcije velika. Agrotehničke mere uključuju sve mere koje se preduzimaju u cilju suzbijanja većine biljnih bolesti: obrada i đubrenje zemljišta, plodored, vreme setve, navodnjavanje i suzbijanje korova i insekata i dr. Većina toksigenih gljiva prezimljava u biljnim ostacima, pa je uništavanje prošlogodišnjeg inokuluma putem plodoreda i obrade zemljišta još jedna od mogućnosti u smanjenju produkcije mikotoksina.
Proizvodnja kukuruza odvija se pod specifičnim agroekološkim uslovima za svaki region. Neobično visoke temperature, periodi sa dugim sušama kao i visoke količine padavina u kratkom vremenskom periodu, karakteristike su klimatskih uslova poslednjih nekoliko godina.
Pored uticaja klimatskih faktora na samu proizvodnju kukuruza, značajan je i njihov uticaj na razvoj štetnih organizama. Tokom svakodnevnog praćenja pojave i razvoja štetnih organizama u poslednjih par godina registrovano je značajno povećanje brojnosti kukuruznog plamenca kao i povećano prisustvo spora fakultativnih vrsta gljiva u vazduhu.
Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je najznačajnija štetočina kukuruza, koja je prisutna u svim regionima gde se kukuruz proizvodi. Štetočina je većeg broja biljnih vrsta, ali u našim uslovima najznačajnije štete su u proizvodnji kukuruza i paprike. U okviru sistema prognoze i izveštavanja zadnjih godina, usled ekstremno visokih temperatura, registruje se stalna progresija ovog štetnog organizma., koji je u našim uslovima uobičajeno razvijao dve generacije godišnje, a zadnjih godina razvija i treću generaciju. Prezimljava u stadijumu odrasle larve u ostacima kukuruza, odakle u proleće larva prelazi u lutku iz koje izleću odrasli primerci prve generacije kukuruznog plamenca. Ubrzo nakon izletanja oplođene ženke polažu jaja u grupama (jajna legla) najčešće na naličiju listova biljaka kukuruza, paprike ili nekih vrsta korova. Ispiljene larve oštećuju listove, stablo, metlicu i klip kukuruza. Larve buše kanale pri čemu oštećuju sprovodne sudove, zbog čega na mestu ubušivanja često dolazi do lomljenja stabla i metlice. Praveći oštećenja na biljkama kukuruza kukuruzni plamenac doprinosi i indirektnim štetama jer ova oštećenja obezbeđuju uslove za infekciju toksigenim vrstama gljiva.
Mikotoksini predstavljaju sekundarne metabolite gljiva čija se stabilnost ne remeti tehnnološkim procesima, te ostaju trajno u biljci i njenim proizvodima. Gljive koje pripadaju vrstama roda Aspergillus sposobne su da sintetišu aflatoksine, dok vrste roda Fusarium sintetišu veliki broj fuzariotoksina, među kojima su DON, fumonizini i dr.
