Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčana oboljenja i moždani udar, vodeći su uzrok smrti koji oduzima više od 20 miliona života svake godine širom sveta. Srbija spada u zemlje sa veoma visokim rizikom za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti, od kojih godišnje u našoj zemlji umre oko 50.000 ljudi.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, bolesti srca i krvnih sudova su 2022. bile vodeći uzrok smrti u Srbiji sa učešćem od 47,3 odsto u svim uzrocima smrti i u proseku je 141 osoba dnevno umirala od tih problema. Žene su češće (54,1 odsto) u odnosu na muškarce (45,9 odsto) umirale od ove grupe bolesti. Faktori rizika za pojavu bolesti su pušenje, dijabetes, holesterol, nepravilna ishrana ili život sa visokim krvnim pritiskom. Danas u svetu živi 520 miliona ljudi sa kardiovaskularnim bolestima. Poslednja istraživanja pokazuju da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. Zdravstveni stručnjaci širom sveta apeluju da se u najvećoj mogućoj meri poveća udeo pacijenata koji su pod terapijom kojom je moguće smanjiti neželjeni događaj ili izbeći komplikacije. Kardiovaskularne bolesti su često hronična stanja, koje je potrebno lečiti doživotno. Savremena terapija za lečenje kardiovaskularnih bolesti, osim što leči, smanjuje i broj invalidnosti i bolovanja. Na taj se način rasterećuje kapacitet zdravstvenog i socijalnog sistema.

Sa ciljem da građani budu što bolje upoznati sa ovom problematikom, svake godine se 29. septembra obeležava Svetski dan srca, ustanovljen od strane Svetske federacije za srce, ovoga puta pod sloganom „Koristite srce, poznajte srce”. Dr Majanka Kisić, menadžer za kardiovaskularne bolesti, povodom obeležavanja Svetskog dana srca, istakla je značaj brige o sopstvenom zdravlju, usvajanju zdravih životnih navika, ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja kardiovaskularnih bolesti. Ona je istakla da će kompanija „Aktavis” podržati aktivnosti usmerene ka informisanju široke javnosti kako bi se smanjio negativan učinak kardiovaskularnih bolesti, ali i obezbediti ključne terapije za sve pacijente kojima su one potrebne.

Više od 70 odsto svih simptoma srčanog i moždanog udara javljaju se u kući, kada je neko od članova porodice prisutan i može da pomogne, naglašavaju u Institutu „Batut”. Zato je potrebno prepoznati srčani i moždani udar. Znaci i simptomi srčanog udara su: Jak bol koji se javlja iza grudne kosti u vidu stezanja, pritiska, probadanja i traje više od pola sata (bol može da se širi prema ramenima ili stomaku, levoj ruci, vilici ili lopaticama); Otežano disanje praćeno kratkim dahom; Malaksalost, muka, povraćanje; Uznemirenost. Znaci i simptomi moždanog udara su: Oduzetost jedne strane lica, ruke ili noge na jednoj strani tela; Konfuzija (osoba ne zna gde se nalazi), otežan ili nerazgovetni govor; Teškoće sa vidom (jednostrano ili obostrano); Otežano kretanje, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije; Jaka glavobolja, bez prethodnog uzroka; Nesvestica ili potpuni gubitak svesti.