Srpska prosveta se nalazi u najdubljoj krizi u svojoj savremenoj istoriji. Situacija je katastrofalna i moralno i organizaciono i bezbednosno. Ministarstvo prosvete uporno ignoriše vapaje i zahteve zaposlenih, roditelja i dece, da se obrati pažnja na probleme koji su dostigli ogromne razmere. Ponaša se kao da nisu institucija koja snosi punu i najveću odgovornost za stanje u prosveti, kaže u otvorenom pismu profesorica i odbornica odborničke grupe PUF u Zrenjaninu Olgica Rakić. Njeno pismo prenosimo u celosti.
U dodatno urušavanje obrazovanja direktno se uključuje i predsednik Republike, koji iznova i iznova nezakonito zadire u oblasti za koje nije nadležan. Bahate izjave o tome da će lično dati predlog o „časovima koji će trajati trideset minuta“ ponižavaju svakog prosvetnog radnika, a decu stavlja u situaciju da im oduzima ustavom zagarantovano pravo na školovanje (što je obilato korišćena izjava prilikom svakog štrajka prosvetnih radnika koji su uporno, godinama u nazad, tražili bolje uslove rada) i jasno pokazuju da oni koji se pitaju ne razumeju ni šta je škola, ni šta je obrazovanje, ni to da svojim korumpiranim i kljakavim učestvovanjem u upravljanju prosvetom uništavaju još generacija mladih koje bi trebalo da razmišljaju isključivo o školovanju, a ne o opstanku u svojoj otadžbini. Urušavaju autoriteta struke i država se otvoreno podsmeva sopstvenom prosvetnom sistemu.
Kvalitetni, iskusni i dokazani kadrovi, ljudi koji su decenijama čuvali obrazovanje ove zemlje, dobijaju otkaze, preti im se i sklanjaju se na neadekvatna radna mesta . Na njihova mesta dolaze podobni, manje kvalifikovani klimoglavci koji su nedorasli odgovornosti koju nosi rad sa decom. Nepismenost i poslušnost postaju uslov za napredovanje, dok su znanje i integritet postali smetnja.
Ustanove koje bi morale da štite interese dece i porodica duboko su zaglibile u korupciju, neznanje i političku podobnost. Od njih danas nema nikakve pomoći. Njihov glas odavno nije glas prosvete već glas onih kojima je vlast preča od budućnosti naše dece.
Skandalozni primeri, poput vraćanja na posao ( jedan od najodgovornijih pošto se bavi obrazovanjem i vaspitavanjem dece i omladine) osobe nakon sedam godina bolovanja i sa zabranom rada sa decom, samo su kap u prepunoj čaši. To je direktna opasnost po bezbednost učenika i očigledan dokaz da se već odavno ne radi u interesu dece, već protiv njega.
Ovo više nije upozorenje , ovo je uzbuna. Poslednji stadijum bolesti koja razjeda najbitnije članove jednog društva – podmladak. Udarac ide na najmlađe, naše učenike, najčistije, najosetljivije ćelije ovog društvenog organizma. Ako njih izgubimo, izgubili smo sve. Moramo da se trgnemo sada, odmah. Moramo glasno i odlučno zaštititi prosvetu, jer branimo ono najvrednije što imamo: našu decu i njihovo pravo na sigurno, zdravo i bezbrižno detinjstvo i budućnost i kvalitetno školovanje u sopstvenoj zemlji.
Gradonačelnik Zrenjanina kaže povodom projekta grada prestonice mladih: “Gradonačelnik Simo Salapura je poručio da Zrenjanin želi da široj javnosti pokaže šta je to što radi kada su u pitanju mladi i omladinska politika. – Važno je da čujemo mlade, da oni budu veza između njih i institucija lokalne samouprave, u stvari da oni budu pokretači i nosioci promena u budućnosti. Naravno, trudićemo se da kroz sve projekte koje budemo radili poboljšamo uslove za mlade u našem gradu “
Kad se malo dublje prodre u smisao reči, jasno je da se radi o “pelcovanju” omladine i pripremi za ulazak u SNS. Pitanje za gradonačelnika je zašto nam se gasi sport u gradu? Zašto nam škole nemaju adekvatne sale za fiskulturu? Zašto u pojedinim školama nema grejanja? A toaleti u kakvom su stanju? Zašto je prevoz učenika još uvek problem? I tako dalje, niz možete nastaviti i sami. Zar to, gradonačelniče, nije prioritet u odnosu na učešće omladine u vašoj politici naročito što omladini nije predočeno šta je to sve politika? Nije politika klimanje glavom i izvršavanje naloga od gore. Politika je da naučite omladinu da postoje različita mišljenja i da je to baš tako potrebno da bi društvo funkcionisalo. Nije politika da kažnjavate i sklanjate neistomišljenike. Politika je da uspostavite takvu atmosferu da svi vaši građani budu ravnopravni. Nije politika da lažete i manipulišete. Politika je da upravljate gradom tako što ćete biti neutralni i pravedni maksimalno što je to moguće. Nije politika otimati deci balone nego im obezbediti sigurnost i poverenje. Nije politika nagrađivati neke osobe za zasluge što je Zrenjanin, konačno, dobio čistu vodu, a da to i nije istina, politika je potruditi se da svojim građanima obazbediš maksimalno dobre uslove za zdrav život. Politika je da se iz sve snage potrudiš da unaprediš sve oblasti dok si nadležan, a ne da se potrudiš svim silama da uništiš sve što možeš. Politika je da ostaneš upamćen u analima grada. No, to je jedino što je rukovodstvu grada i celokupnoj vlasti pošlo za rukom, biće upamćeni kao najgora vlast koju je ova država imala, zaključuje profesorica i odbornica odborničke grupe PUF u Zrenjaninu Olgica Rakić.
