Hektolitarska masa opala je 20% u odnosu na početno stanje kada je pšenica ušla u punu zrelost

0
260

Hektolitarska masa opala je 20 odsto u odnosu na početno stanje kada je pšenica ušla u punu zrelost. Sada se kreće i ispod donje granice za prijem pšenice za mlevenje – izjavio je naš poznati stručnjak za pšenicu  prof. dr Miroslav Malešević.

Žetva pšenice na vojvođanskim njivama počela je pre dve nedelje ali odmah je i prekinuta. Već desetak dana kombajni stoje zbog lošeg vremena, a hlebno zrno je zrelo. Jedan od najvećih eksperata za strna žita u regionu, prof. dr Miroslav Malešević nije optimista u pogledu kvaliteta i prinosa i ukazuje na to da je šteta već napravljena te da je u ovom momentu najvažnije da se steknu uslovi da se sa skidanjem useva nastavi. Već sada je situacija loša, ali dodaje da je najgore od svega to što se još uvek ne sagledava nastavak žetve, što znači da će i u narednih nekoliko dana doći do daljih gubitaka u prinosu, prenosi portal Agro Smart.

Godina je takva da je od aprila potpuno izvan normalnih tokova.Tada smo imali visoke temperature od 26 do 30 stepeni, pa sušu, u maju ekstreme, da bismo dočekali jun sa tropskim temperaturama koje su onemogućile da pšenica završi vegetaciju sa boljim potencijalom. Ovo sada je tačka na vegetacionu sezonu. Sve nas je iznenadilo, imali smo na početku optimistične i pozitivne prognoze da bismo na kraju bili skeptični. Ostaje samo da priželjkujemo da se konačno vreme smiri i da skinemo to što je ostalo – naglašava Malešević.

Ovaj stručnjak objašnjava da pšenica, kada uđe u punu zrelost, kada joj vlaga padne na 15-16 procenata pred žetvu i u to vreme padne kiša, ponovo povuče vlagu iz vazduha ili direktno od padavina i tada se vlaga popne na 20 ili više procenata. Kako se vlaga diže, klica sve intezivnije diše i tokom disanja troši rezervne materije iz semena, troši ono što je već nagomilano u samom zrnu i što to duže traje smanjuje se masa zrna. S kišom dolazi i do direktnog ispiranja jedinjenja koja nisu organski vezana ali ona nisu bitni za kvalitet.

-Najgori mogući scenario kod pšenice koja je polegla, a takve je mnogo i već dugo tako stoji, je to što može da dođe do naklijavanja, klijanja u klasu.  To znači potpuni gubitak tehnološkog kvaliteta, a ako je o semenskoj pšenici reč, u pitanju će biti klijavost – naglašava Malešević.

Kada je o otkupnoj ceni pšenice reč, još uvek nije poznato kolika će biti ta cena. U poslovnom udruženju „Žitounija“ navode da su mlinovi kadrovski spremni za otkup, da su osposobili prijemna mesta i oglasili uslove za prijem. Posle žetve će biti formirana tržišna cena. Većina velikih mlinova će dati akontaciju do 15 dinara, objašnnjavaju u „Žitouniji“.

U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da bi, prema kalkulaciji troškva proizvodnje po hektaru, koji iznose 101.000 dinara, kilogram hlebnog žita trebalo da košta najmanje 18 dinara, uz prinos od 5,5 tona.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here