Više od 50 učesnika i devet panelista iz akademske zajednice, civilnog društva i poslovnog sveta okupilo se na prvoj konferenciji Asocijacije za saradnju i održivi razvoj (ASOR), posvećenoj ulozi znanja, zajednice i tržišta u oblikovanju održive budućnosti.
Konferencija „Saradnjom do održivog razvoja: Znanje, zajednica i biznis“ održana je u Evropskoj kući u Beogradu, sa ciljem da otvori prostor za iskren, sadržajan i međusektorski dijalog o održivosti, koji ne ostaje na rečima, već se gradi na delima, primerima i budućim partnerstvima, navodi Asocijacija za saradnju i održivi razvoj. Na konferenciji se govorilo o izazovima, ali i o mogućim prvim koracima ka boljem povezivanju znanja, zajednice i tržišta.
Direktorka Asocijacije Zorana Milovanović govorila je o misiji tog udruženja građana da podstakne međusektorsku saradnju, unapredi prakse održivog razvoja kroz edukaciju, istraživanje i konsultacije, i da pokrene dijalog tamo gde se sektori prepliću, a promene stvaraju zajednički.
Jedan od njenih učesnika – profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Univerziteta Metropolitan Ernest Vlačić izjavio je da se na održivom razvoju u akademskom, poslovnom i civilnom sektoru radi više neko ikada.
Asocijacija za saradnju i održivi razvoj navodi da je ova konferencija bila početni korak i da je cilj tog udruženja građana da postane trajna platforma za razmenu, saradnju i inovaciju između sektora. Na konferenciji su otvorena pitanja o tome kako akademske institucije trenutno doprinose održivom razvoju – kroz programe, istraživanja i inicijative koje povezuju znanje sa praksom. Pomenuti su primeri međusektorske saradnje, ali je istaknuto da ih nema dovoljno. Ključna poruka bila je da do sistemskih promena teško može doći bez jače podrške onih koji oblikuju obrazovni i institucionalni okvir. Razgovaralo se o tome gde se civilni sektor trenutno nalazi u kontekstu održivog razvoja – koliko zaista doprinosi, a koliko mu nedostaje sistemska podrška. Ukazano je da saradnja sa akademskom zajednicom postoji i donosi rezultate, dok je povezivanje sa biznis sektorom i dalje ograničeno, često zbog razlika u jeziku, ritmu i ciljevima. Poseban izazov ostaje kako ugraditi održivost u same strategije organizacija, a ne tretirati je isključivo kroz projektne formate.
