Globalna poljoprivreda ulazi u 2026. godinu pod snažnim uticajem klimatskih promena koje sve direktnije određuju prinose i cene hrane. Prema procenama međunarodnih organizacija, učestalost ekstremnih vremenskih događaja u poslednjih deset godina porasla je za više od 30 odsto, što se već jasno odražava na proizvodnju osnovnih useva.
U pojedinim delovima Evrope i regiona Crnog mora tokom zime i proleća zabeležen je deficit padavina i do 40 odsto u odnosu na višegodišnji prosek, dok su u drugim regionima poplave izazvale kašnjenje setve. Takvi uslovi dovode do smanjenja prinosa pšenice i kukuruza, ali i do povećanja troškova proizvodnje. Istovremeno, globalna proizvodnja žitarica kreće se oko 2,8 milijardi tona, ali uz sve izraženiju neizvesnost u pogledu konačnih rezultata. Svako odstupanje u velikim proizvođačkim regionima ima direktan uticaj na globalno tržište.
Region Crnog mora ostaje jedan od najvažnijih faktora u formiranju cena. Ukrajina i Rusija zajedno učestvuju sa više od 25 odsto u globalnom izvozu pšenice, zbog čega svaka promena u njihovim izvoznim tokovima izaziva snažne reakcije tržišta. U sezoni 2025/26 očekuje se da izvoz pšenice iz Rusije premaši 50 miliona tona, dok se izvoz iz Ukrajine i dalje suočava sa logističkim izazovima. Troškovi transporta preko Crnog mora u pojedinim periodima porasli su i za 20 do 30 odsto, što dodatno utiče na krajnju cenu žitarica.
Promene na svetskom tržištu reflektuju se i na domaće prilike. Trgovanje na Produktna berza Novi Sad pokazuje oprez među učesnicima, uz manji obim prometa i izraženo čekanje povoljnijeg trenutka za prodaju. Cena pšenice u Srbiji trenutno se kreće u rasponu od oko 21 do 24 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok je kukuruz na nivou od 22 do 24 dinara, uz oscilacije u zavisnosti od kvaliteta i logistike. Iako su ove cene relativno stabilne, tržište pokazuje potencijal za rast ukoliko se globalni pritisci nastave. Zalihe žitarica u svetu nalaze se na nivou od oko 770 miliona tona, ali je važno napomenuti da je značajan deo tih rezervi koncentrisan u nekoliko velikih zemalja, što smanjuje realnu dostupnost na tržištu.
Analitičari ocenjuju da će tržište tokom 2026. godine ostati pod snažnim uticajem klimatskih i geopolitičkih faktora. Ukoliko se nastavi trend smanjenih prinosa i poremećaja u logistici, realno je očekivati novi rast cena hrane na globalnom nivou. Sa druge strane, eventualna stabilizacija vremenskih uslova i dobra žetva u ključnim regionima mogli bi ublažiti pritiske i dovesti do smirivanja tržišta. Ipak, iskustva iz prethodnih godina pokazuju da se tržište sve brže menja i da su oscilacije postale pravilo, a ne izuzetak.
Za poljoprivrednike u Srbiji to znači da će odluke o prodaji zahtevati sve više informacija i pravovremenih procena. Praćenje globalnih tokova, kretanja na berzama i klimatskih uslova postaje jednako važno kao i sama proizvodnja. U takvim okolnostima, 2026. godina može doneti i prilike za veću zaradu, ali samo za one koji budu spremni da pravovremeno reaguju na promene na tržištu.
