Evropsko tržište đubriva ponovo se našlo u osetljivoj tački preokreta, podstaknuto među ostalim i geopolitičkim napetostima u području Persijskog zaliva. Evropska komisija priprema paket mera koji bi trebalo da stabilizuju tržište, ali predlozi izazivaju snažne reakcije i podeljena mišljenja, s jedne strane poljoprivrednika, a s druge strane proizvođača hemijske industrije.
U središtu rasprave nalazi se pitanje cene đubriva, ali i širi učinci na evropsku industriju te dugoročna sigurnost snabdevanja hranom u Evropskoj uniji.
Prema informacijama koje se pojavljuju u evropskim medijima, Evropska komisija razmatra jednogodišnje ukidanje carina na uvoz azotnih đubriva i njihovih ključnih sirovina. Takva mera mogla bi doneti kratkoročno smanjenje troškova za poljoprivrednike, ali istovremeno izazvati pritisak na proizvođače u EU.
Plan bi trebalo da bude deo šireg dokumenta nazvanog Plan delovanja za đubriva, koji bi EK trebalo da predstavi u maju. Taj dokument mogao bi da odredi pravac buduće politike Unije u ovom sektoru.
Visoke cene, podstaknute rastom cena gasa i globalnim geopolitičkim krizama, poslednjih godina predstavljaju jedan od najvećih problema evropske poljoprivrede. U tom kontekstu, liberalizacija trgovine mogla bi doneti privremeno olakšanje i smanjiti troškove proizvodnje.
Međutim, evropski proizvođači upozoravaju na ozbiljne rizike. Među njima je i poljska Grupa Azoty, koja ističe da bi šire otvaranje tržišta moglo dovesti do povećanog uvoza jeftinijih đubriva iz trećih zemalja te ugroziti domaću proizvodnju.
Predsednik kompanije, Marcin Celejevski, upozorio je da bi se, u slučaju ukidanja carina, evropsko tržište moglo suočiti sa talasom jeftinog uvoza, što bi primoralo domaće proizvođače na smanjenje ili čak obustavljanje proizvodnje. Slična situacija, podseća on, dogodila se krajem 2022. godine nakon privremenog ukidanja carina, kada je zabeležen snažan priliv đubriva van EU i pogoršanje poslovnih rezultata evropskih proizvođača.
Prema najavama, Plan delovanja za đubriva trebalo bi da obuhvati i kratkoročne i dugoročne mere. Međutim, prema predstavnicima industrije, predložena suspenzija carina ne odnosi se samo na ureu i amonijak, već na širi spektar proizvoda, što bi moglo dodatno pojačati uvoz i poremetiti tržišnu ravnotežu.
U kontekstu globalnih napetosti i nesigurnosti lanaca snabdevanja, deo industrije smatra da bi EU trebalo da posveti više pažnje smanjenju troškova proizvodnje unutar sopstvenih granica i jačanju domaće industrijske baze.
