Pčelinji otrov, poznat i kao apitoksin, jedna je od najzanimljivijih prirodnih supstanci koju proizvode pčele. Iako ga većina ljudi povezuje isključivo s bolnim ubodom, u kontrolisanim uslovima i pravilnoj primeni pokazuje niz potencijalnih koristi.
Najvažniji aktivni sastojak pčelinjeg otrova je melitin, spoj koji ima snažno protivupalno delovanje, podstiče regeneraciju tkiva i proizvodnju kolagena. Upravo zbog tih svojstava pčelinji otrov sve više pronalazi primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, od terapija za upalne procese do krema koje ciljaju smanjenje bora. Istovremeno, naučna istraživanja ispituju njegov potencijal u ozbiljnijim medicinskim područjima, uključujući i delovanje na određene vrste tumorskih ćelija.
Na jednom pčelinjaku u Bilju u Hrvatskoj pčelar Slaven Pajnić svakodnevno radi posao koji je istovremeno redak i izuzetno zahtevan – sakupljanje pčelinjeg otrova. „U ovom pčelinjaku trenutno sakupljam otrov“, kaže on i ističe da na ovoj lokaciji ima 60 pčelinjih društava, dok ukupno radi na više lokacija koje menja u zavisnosti od sezone.
Iako broj košnica može zvučati impresivno, količina dobijenog otrova iznenađujuće je mala. „Za kilogram otrova potrebno je oko 200 društava tokom jedne sezone“, objašnjava. Ta sezona traje od ranog proleća do jeseni, najčešće od marta ili aprila pa sve do septembra.
Sakupljanje pčelinjeg otrova nije svakodnevni posao. Pčele trebaju vreme da ponovo proizvedu otrov, pa se isti roj može „koristiti“ tek svakih pet do šest dana. „Dolazimo u cik zore, jer je tada najveći broj pčela u košnici“, kaže Pajnić. Proces traje između pola sata i sat vremena, a uključuje posebnu aparaturu, drveni okvir s metalnim žicama kroz koje prolaze blagi električni impulsi.
Ti impulsi podstiču pčele da ubodu površinu ispod sebe i ispuste otrov. Ključ je u detalju – ispod žica nalazi se staklo prekriveno tankom folijom. „Pčela ubada kroz foliju u staklo, ali žaoka ne ostaje unutra, tako da ne ugiba“, pojašnjava.
Nakon završetka procesa, otrov ostaje na staklu u tečnom obliku, a zatim se suši i pretvara u fini prah koji se kasnije struže i prikuplja. Iako je reč o prirodnom proizvodu, pčelinji otrov nije bezazlen. Njegova obrada zahteva strogo kontrolisane laboratorijske uslove. „To mora biti zatvoren prostor, uz zaštitne maske, jer je reč o vrlo opasnoj materiji“, upozorava Pajnić.
Tokom procesa pčele postaju izrazito agresivne, što dodatno povećava rizik za pčelara. „Mi zapravo izazivamo njihovu agresiju jer nam treba da bi ispustile otrov“, priznaje Slaven.
Uprkos tome, Pajnić naglašava da metoda ne šteti pčelama. Električni impulsi su niskog napona i ne uzrokuju trajne posledice. Zanimljivo je i da pčele s vremenom „nauče“ da izbegavaju uređaj. „Shvate da ih trese struja i počnu da izbegavaju tu površinu“, kaže.
Na svetskom tržištu pčelinji otrov postiže izuzetno visoku cenu, između 40.000 i 120.000 dolara po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta.
