Da li je poljoprivreda u Srbiji danas zaista isplativa, pitanje je koje sve češće postavljaju oni koji razmišljaju o pokretanju sopstvene proizvodnje. Iako se pojedine grane, poput uzgoja jagodastog voća, plasteničke proizvodnje povrća i lekovitog bilja, i dalje izdvajaju kao potencijalno profitabilne, stručnjaci upozoravaju da uspeh više nego ikada zavisi od dobre procene tržišta, ulaganja i prilagođavanja klimatskim izazovima. Dodatnu neizvesnost donose i globalne krize, rast troškova proizvodnje i nestabilno tržište.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Bojan Dimitrijević kaže da u Srbiji, u biljnoj proizvodnji, poslednjih godina dolazi do značajnih oscilacija. Samim tim je, kako dodaje, veoma nezahvalno baviti se bilo kakvim prognozama i uopšte davati preporuke za gajenje određenih biljnih kultura. Te oscilacije se odnose prvenstveno na prinos, obim proizvodnje, kvalitet roda, ali i na tržišne cene, kao jednog od značajnih ekonomskih faktora koji određuju uspešnost, odnosno profitabilnost proizvodnje. Ovakve oscilacije posledica su većeg broja faktora. Neki od najznačajnijih su klimatski, odnosno nepogode kao što su suša, grad, mraz. Značajne su i oscilacije u snabdevanju materijalima i njihovim cenama. Tu su i strukturni problemi u poljoprivredi – fragmentisani zemljišni posedi, neravnomerno usvajanje tehnologija, ograničena primena sistema za borbu protiv vremenskih nepogoda, nedostatak radne snage. Takođe, i nestabilnost u lancima snabdevanja, globalna volatilnost cena robe, turbulentne promene na globalnom tržištu hrane.
Pored toga, kaže da kada se planira pokretanje neke biljne proizvodnje, potrebno je imati u vidu i neke druge polazne parametre – da li se ulaže sopstveni ili pozajmljeni kapital. Zatim da li neko već ima zemlju ili tek treba da je kupi. Sa druge strane, potrebno je sagledati i za kojim proizvodima, i u kojoj meri postoji potražnja na tržištu te na osnovu toga opredeliti se za konkretnu vrstu, odnosno sortu, ili nekoliko njih. Tu se dolazi do pitanja cena. Kako materijala, tako i cena gotovih proizvoda, koje trenutno pokazuju tendenciju rasta kada je poljoprivreda u pitanju i velike oscilacije.
Jedan od faktora za izbor gajene kulture je i period povraćaja uloženih sredstava. Odnosno, koliko je potencijalni proizvođač u mogućnosti da čeka da mu se uloženi kapital vrati. Neophodno je blagovremeno izraditi poslovni plan, savetuje profesor Dimitrijević.
Što se profitabilnosti gajenja biljnih kultura tiče, poslednjih godina u Srbiji je od voćarskih kultura, uslovno rečeno, najprofitabilnije bilo gajiti malinu, jagodu, kupinu, borovnicu, lesku, trešnju, kajsiju i vinovu lozu, kaže profesor. Zadovoljavajući profit kada je poljoprivreda u pitanju mogao se ostvariti i gajenjem povrća – paradajz, paprika i krastavac. Naročito u zaštićenom prostoru, odnosno plastenicima i staklenicima. Takođe isplativo je i kada su u pitanju proizvodnje određenih vrsta lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, dodaje profesor. Među njima biljne vrste kao što su šafran, lavanda, beli slez, mirođije i peršun, kao i nana, kamilica, žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, origano i ehinacea. Od industrijskog bilja izdavaja šećernu repu. Gajenje cveća takođe može da se pokaže kao dobro i sa stabilnom zaradom.
