Srbija je decenijama važila za zemlju sa ogromnim agrarnim potencijalom, državu koja „može da hrani pola Evrope“. Danas, međutim, domaća poljoprivreda suočava se sa dubokom strukturnom krizom: stočni fond je na istorijskom minimumu, sela nestaju, prehrambeni i semenski suverenitet ozbiljno su narušeni, a proizvodnja hrane postaje sve zavisnija od uvoza, ističe analitičar i publicista Branislav Gulan.
Nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine kao jedan od ključnih ciljeva definiše povratak prehrambenog i semenskog suvereniteta zemlje. Kako upozorava prof. dr Tatjana Brankov, jedna od autorki strategije, ključni problem Srbije nije samo proizvodnja hrane, već činjenica da je ekonomija napustila ruralni prostor. Najveći problem domaćeg agrara danas predstavlja stočarstvo, koje je decenijama u padu. U razvijenim zemljama sveta stočarstvo učestvuje sa oko 70 odsto u vrednosti poljoprivredne proizvodnje, dok je u Srbiji taj udeo pao na svega 20 procenata. Broj svinja danas je vraćen na nivo iz 1947. godine i iznosi oko 2,4 miliona grla, dok je ukupan broj goveda pao na oko 698.000, što je najmanje u poslednjih sto godina. U odnosu na desetogodišnji prosek, broj goveda manji je za 10,5 odsto, a svinja za čak 18,4 procenta. Posledice takvog stanja dalekosežne su i po ekonomiju i po demografiju sela.
Jedan od najozbiljnijih problema na koji upozoravaju stručnjaci jeste gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta Srbije. Država danas u velikoj meri zavisi od uvoza osnovnih inputa za proizvodnju – semena, đubriva i drugih repro-materijala. Posebno zabrinjava pad učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija. Takav trend, upozoravaju agroekonomisti, direktno dovodi u pitanje dugoročnu održivost domaće proizvodnje hrane, posebno u uslovima globalnih kriza i poremećaja na tržištu.
Nova strategija zato predviđa obnovu domaće proizvodnje inputa, jačanje stočarstva i povećanje dodate vrednosti kroz preradu hrane, ali stručna javnost postavlja pitanje koliko su ti ciljevi realni bez ozbiljnih sistemskih promena.
Strategija poljoprivrede do 2034. godine predviđa: jačanje stočarstva i povećanje broja grla; razvoj srednjih tržišno orijentisanih gazdinstava; veću podršku ruralnom razvoju; prilagođavanje klimatskim promenama; povećanje organske proizvodnje; digitalizaciju poljoprivrede; jačanje domaće prerade hrane.
Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, što je nešto manje nego prethodne godine, kada je poljoprivredi bilo namenjeno 149,7 milijardi dinara. Iako vlast ističe da su ulaganja višestruko povećana u odnosu na 2012. godinu, kada je agrarni budžet iznosio oko 40 milijardi dinara, deo stručne javnosti smatra da to nije dovoljno za ozbiljan razvoj sektora. Najveći deo sredstava i dalje odlazi na subvencije i direktna plaćanja, dok su kapitalna ulaganja i razvojni projekti nedovoljni za dugoročnu transformaciju domaće poljoprivrede.
