Porodice građana koji su izgubili život nakon poziva hitnoj pomoći, tokom lečenja, nakon rutinskih intervencija i u okolnostima koje ni nakon smrti nisu dobile jasno, zakonito i transparentno razjašnjenje uputilo je otvoreno pismo ministru zdravlja.
U pismu se upozorava na nedostatak odgovornosti i netransparentnost unutrašnjih kontrola u kojima „institucije kontrolišu same sebe“, uz ocenu da se godinama ponavlja isti obrazac neadekvatnih intervencija hitne pomoći i pristrasnih stručnih nadzora. „Kada se isti obrasci ponavljaju iznova, onda više nije reč o pojedinačnim slučajevima, već o sistemu u kome građani u trenucima životne ugroženosti ne mogu da računaju na pomoć, a nakon smrti na istinu“, navodi se u saopštenju porodica. I kada nakon smrti svojih najbližih porodice pokušaju da dođu do odgovora i odgovornosti, suočavaju se sa: zatvorenim postupcima, uskraćivanjem statusa učesnika, nemogućnošću uvida, kontradiktornim objašnjenjima, i nadzorima u kojima oni čiji se rad kontroliše praktično sami ocenjuju sopstveno postupanje. Takav sistem nije kontrola. Takav sistem je zaštita sistema od odgovornosti.
Potpisnici su postavili i sledeća pitanja: U koliko slučajeva u poslednjih pet godina je bilo ko stvarno odgovarao za smrtni ishod nastao usled propusta u pružanju zdravstvene zaštite ili postupanju hitnih službi? Koliko je rukovodilaca smenjeno? Koliko licenci suspendovano? Koliko je nadzora dovelo do konkretne odgovornosti? Ili je jedini obrazac koji građani godinama vide: smrt, unutrašnja kontrola, zaključak da „nije bilo propusta“ i zatvaranje slučaja?
U pismu su izneli i zahteve:
– PONIŠTAVANJE svih vanrednih stručnih nadzora sprovedenih bez učešća porodica kao zainteresovanih strana.
– OBAVEZNO uključivanje porodica u postupke vanrednih stručnih kontrola, uz pravo uvida, izjašnjenja i dostavljanja dokaza.
– OBAVEZNO i precizno navođenje svih primenjenih protokola, algoritama, smernica i medicinske doktrine u svakom nalazu nadzora, uz jasno navođenje izvora.
– ZABRANU donošenja zaključaka isključivo na osnovu izjava zdravstvenih radnika čiji se rad kontroliše, bez nezavisne provere činjenica.
– OBAVEZNU transparentnost postupaka i sastanke sa porodicama nakon sprovedenih nadzora.
– ODGOVORNOST za sprovođenje nezakonitih, formalnih i simuliranih kontrola koje služe zatvaranju slučajeva umesto utvrđivanju istine.
