Organizacija „SOS Dečija sela Srbija“ radi na ekonomskom osnaživanju mladih iz osetljivih društvenih grupa. U Kući ljudskih prava organizovan je događaj na kojem su predstavljene preporuke za unapređenje položaja mladih u riziku.
Nacionalna direktorka „SOS Dečija sela Srbija“ Vesna Mraković je istakla da im mladi poručuju da im je pre svega potrebna intenzivna podrška za proces osamostaljivanja. „Kada je u pitanju stanovanje, da imaju obezbeđen krov nad glavom, finansijsku podršku i da ona bude dostupna svim mladima. Sada trenutno imamo situaciju da pojedini gradovi, kao što je Beograd, imaju pomenute vidove podrške, a većina gradova i opština u Srbiji ih nema“, kazala je.
Navela je da im je, što se obrazovanja tiče, potrebno da se uvedu mere za sprečavanje ranog napuštanja škole, da se podignu kapaciteti nastavnog osoblja za inkluzivno obrazovanje i da se uvedu kombinovane mere finansijske i nefinansijske podrške učenicima i studentima. „I jedna jako važna oblast je podrška u zapošljavanju. Potrebno im je da se prave individualne mere podrške, jer njima je zaista potrebna specifična dodatna pomoć i senzibilizaciju iz sistema i poslodavaca da se razvija socijalno preduzetništvo“, ukazala je.
Dodala je da je mladima veoma važno da se čuje njihov glas, a da to nije slučaj. Ocenila je i da se ne osećaju prepoznati i viđeni u društvu. „Još uvek ima prostora da se na tome puno radi. Participacija dece i mladih generalno u našem društvu nije razvijena i nije zastupljena. Ovo je naročito izraženo kod mladih u rizičnim kategorijama koje su još i nevidljivije. Zato je jako važno da uvek znamo da treba da slušamo mlade ljude i da ih pitamo kako se osećaju i šta oni žele“, navela je.
Napomenula je da oni veoma često imaju dobre predloge kako bi njima u životu bilo bolje. Prema njenim rečima, hjihove preporuke će biti upućene svim nadležnim institucijama, pre svega Ministarstvu omladine i sporta, Ministarstvu rada, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Ministarstvu obrazovanja, Privrednoj komori.
Istakla je da su mladi proživeli teška traumatska iskustva koja ostavljaju trag na njihovo samopoštovanje, samopouzdanje, na sposobnost učenja, socijalizacije, a veoma često se osećaju nesigurni i nespremni da izađu i kažu svoje mišljenje i da se izbore za svoja prava.
„Zato su programi koji im pružaju i psihosocijalnu podršku, sigurno okruženje u kojem će moći da kažu to što žele, jako važni. Međutim, veoma često kada mladi to i urade, nema ko da ih čuje ili to bude vest za jedan dan“, kazala je Vesna Mraković.
