Potražnja za svinjskim mesom u Srbiji beleži ozbiljan pad – čak 40 odsto, upozoravaju domaći proizvođači i stručnjaci iz sektora svinjarstva. Iako bi se na prvi pogled moglo pomisliti da je razlog niska cena ili uvoz, farmeri tvrde suprotno – problem je pre svega u potrošnji koja značajno opada.
Na Međunarodnoj konferenciji posvećenoj svinjarstvu je istaknuto da je za oporavak sektora neophodno unapređenje genetike, ishrane, biosigurnosti, ali i veća ulaganja u modernizaciju farmi. Jedan od primera savremene proizvodnje dolazi iz Doroslova, gde kompanija Holo razvija jedan od najmodernijih digitalnih centara za reprodukciju svinja u Evropi. Kako ističe jedan od vlasnika, Rolan Holo, situacija na tržištu je alarmantna. Potrošnja svinjskog mesa pala je za 40 odsto. Kaže da se i sveže i zamrznuto meso manje uvozi nego prošle godine, a domaći farmeri na mogu da prodaju svoje svinje.
Uprkos tome, zaključak je potencijal ipak postoji. Na prostoru Srbije, Hrvatske i Severne Makedonije godišnje se oko 20.000 krmača osemenjava genetskim materijalom koji daje konkurentne rezultate na evropskom tržištu. Upravo genetika i selekcija postaju ključni faktori za opstanak i razvoj ove proizvodnje. Ipak, pitanje koje se nameće jeste: zašto potrošnja opada?
Odgovor delimično daje i dr vet. spec. Aleksandar Drljačić, koji je u podkastu AGRO PRIČE govorio o promenama u navikama ishrane: „Ako hoćemo da gledamo koliko je zemlja bogata, možemo da uporedimo koliko se pojelo živinskog, svinjskog i junećeg mesa. Međutim, danas se sve više govori o potrošnji jaja i živinskog mesa – o svinjskom i junećem gotovo da se više i ne priča.“ Kako prenosi reči jednog svog kolege, situacija se najbolje oslikava kroz jednostavnu opasku: „Junetinu jedem samo kada odem u goste, najčešće za slavu.“
Upravo ova izjava oslikava realnost: potrošači sve češće biraju jeftinije i dostupnije opcije, poput živinskog mesa, dok svinjsko polako gubi primat koji je decenijama imalo u ishrani u Srbiji. Pad potražnje za svinjskim mesom tako nije samo ekonomsko pitanje, već i signal dubljih promena u društvu, od standarda građana do prehrambenih navika. Za proizvođače, to znači jedno: bez inovacija, prilagođavanja tržištu i jačanja konkurentnosti, opstanak će biti sve teži.
