Domaći proizvođači bivaju potisnuti sa tržišta zbog uvoza meda u EU po cenama nižim od 2 evra po kilogramu, dok se troškovi proizvodnje u Evropi između 8 i 12 evra po kilogramu.
Kreatori politike, naučnici i lideri industrije okupili su se u Evropskom parlamentu na konferenciji na visokom nivou „Integritet tržišta meda EU: trgovinski značaj i rizici od prevara“. Domaćin događaja bila je Elena Jončeva, a fokus skupa bio je na sve dubljoj krizi opstanka evropskog pčelarskog sektora, suočenog sa sofisticiranim prevarama i velikim prilivom jeftinog uvoza.
Dr Nik Lupše, šef naučnih komiteta European Beekeeping Association, predstavljajući više od 420.000 pčelara iz 32 zemlje, izneo je zabrinjavajuću procenu stanja na tržištu. On je upozorio da, iako je Evropska unija samodovoljna u proizvodnji meda svega 63%, domaći proizvođači bivaju potisnuti sa tržišta zbog uvoza koji ulazi u EU po cenama nižim od 2 evra po kilogramu, dok se troškovi proizvodnje u Evropi kreću između 8 i 12 evra po kilogramu.
Poseban problem predstavlja nedovoljno sprovođenje propisa. Dr Lupše je istakao da, uprkos nalazima da više od polovine meda iz glavnih izvozničkih zemalja nije u skladu sa standardima, takvi proizvodi i dalje završavaju na policama. Razlog za to je nedostatak adekvatne infrastrukture – pre svega izostanak referentne laboratorije EU za autentifikaciju meda. Bez pravno obavezujućih analitičkih metoda, granične kontrole nemaju mogućnost da zaustave sumnjive pošiljke. Iako postoje naučni pomaci kroz projekte poput HarmHoney project, iz EBA upozoravaju da bez jasnog pravnog okvira oni nemaju dovoljan efekat.
Dodatni izazov predstavljaju preferencijalni trgovinski sporazumi, ne samo sa zemljama Mercosur, već i sa državama poput Vijetnama, Ukrajine i Meksika. Prema podacima EBA, ove zemlje često funkcionišu kao trgovinski centri – med se uvozi iz drugih regiona, meša i potom reeksportuje kao lokalni proizvod kako bi se izbegle carine. Postojeći zaštitni mehanizmi, kako je naglašeno, uglavnom su reaktivni i aktiviraju se tek kada je šteta po pčelare već učinjena.
Pored ekonomskih posledica, ukazano je i na rizike po javno zdravlje. Lažni med, koji često sadrži visok udeo rafinisanih šećera, nema prirodne enzime i antioksidanse karakteristične za pravi med, te može doprineti razvoju hroničnih oboljenja poput diabetes i oštećenja bubrega.
Kako bi se suzbila pojava falsifikovanog meda, EBA predlaže tri ključne mere: prekvalifikaciju meda u proizvod visokog rizika od prevara, čime bi se uvele obavezne pojačane kontrole; hitno uspostavljanje referentne laboratorije EU za autentifikaciju; kao i uvođenje digitalnog sistema praćenja proizvoda u realnom vremenu – od košnice do granice.
U završnim napomenama, dr Loupche je upozorio da će predstojeći obavezni propisi o označavanju biti teško primenjivi bez unapređenja analitičkih metoda i strožeg nadzora. Istaknuto je i da European Beekeeping Association ostaje spremna da pruži stručnu podršku kako bi postojeći zakonodavni alati postali efikasan mehanizam zaštite evropskih proizvođača i potrošača.
Organizatorima događaja upućena je zahvalnost, uz poruku da je sada odgovornost na donosiocima odluka da čuju glas struke i konkretno deluju u zaštiti pčela, pčelara i potrošača.
