Za uspešnu adaptacija Srbije na klimatske promene potrebno je da ta tema postane prioritet države, a nužni su i usklađen zakonodavni sistem, dosledno primenjivanje propisa, kažnjavanje odgovornih, kontinuirano, svrsishodno i transparentno finansiranje zaštite životne sredine, ocenjeno je pored ostalog na konferenciji o klimatskoj adaptaciji u Sremskim Karlovcima, u okviru projekta „Zelena agenda izbliza“.
Kako je rečeno na konferenciji potrebno je da zaštita životne sredine zaista postane prioritet vlade Srbije, a da adaptacija na klimatske promene bude uključena u celokupni privredni i društveni sistem zemlje. Klimatolog i redovni profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević ocenio je da se adaptacija na klimatske promene u Srbiji još uvek sprovodi sporo.
Direktorka i projektna menadžerka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg smatra da je životna sredina u Srbiji i dalje „u zapećku“. U sprovođenju zadatog u procesu pridruživanja Evropskoj uniji kroz Poglavlje 27, koje se odnosi na klimu i ekologiju, kao najveći problem vidi neadekvatne administrativne kapacitete na svim nivoima, navodeći da i dalje postoji manjak inspektora i stručnjaka, ocenjujući da „nema ko da nosi sistem“.
Aktivista i predsednik udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ Igor Jezdimirović istakao je da su klimatske promene i upravljanje otpadom povezani.
Ova konferencija jedna je od tri koje će biti održane u okviru projekta „Zelene agende izbliza“ (The Green Agenda Up Close), koji realizuju Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice (COZ), sa ciljem jačanja javnog dijaloga i učešća aktera u temama Zelene agende na lokalnom nivou. Naredne dve konferencije biće posvećene dekarbonizaciji i energetskoj tranziciji, kao i održivoj urbanoj mobilnosti.
