Iako se glavno pitanje o formatu za izlazak na izbore pomerilo sa “koliko kolona” na “koje kolone”, i dalje istrajava ideja o “referendumskoj atmosferi” kao uslovu za pobedu. S obziom na to da će na izbore, kako sada izgleda, izaći barem tri opozicione liste, pitanje je može li se do takve atmosfere doći i kako je iskoristiti.
Od ispostavljanja studentskog zahteva za izborima, glavna tema u javnosti postala je u koliko će kolona opozicioni akteri na izbore izaći i u kom formatu. Iako je studentski pokret izdao niz saopštenja u kojima se ograđivao od opozicije, te naglasio da na studentskoj listi, koji će birati studenti ne mogu da se nađu sadašnji ili bivši funkcioneri opozicionih stranaka, opozicione političke partije su do nedavno neprestano pozivale na jedinstvenu listu na kojoj bi se našli i predstavnici studenata i opozicije.
Skoro godinu dana nakon zahteva za izborima, to pitanje je, čini se, zatvoreno. Studenti se nisu odazvali ni jednom pozivu opozicije na razgovore o zajedničkom delovanju, a sada se i od samih opozicionih političara može čuti da je jedna zajednička lista sve manje verovatana.
Tako je Novi DSS prvi otvoreno pozvao ostale stranke desnice koje nisu proevropski opredeljene da se okupe u jednom bloku koji bi nastupio na jednoj listi. Sa druge strane, naziru se obrisi liste na kojoj će biti proevropska opozicija, dok je Demokratska stranka za sada jedina eksplicitno podržala studente tako da ne izađe na izbore.
Ukoliko se na ovom zaustavi, na izborima će se naći tri opozicione i jedna lista vladajuće koalicije. Ideja koja se održala od početka ove rasprave jeste ideja o “referendumskoj atmosferi”. Ipak, postavlja se pitanje kako se ona može stvoriti i održati ukoliko se na izborima nađe više opozicionih lista.
Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać za Danas ističe da referendumska atmosfera zavisi od od teme koja se nametne za izbore, ali dodaje da kada se govori o referendumskoj atmosferi, govori se o “za ili protiv”. “Ovde je glavno pitanje postalo da li ste za ovu vlast ili ste protiv nje. U njega se sumiraju sva ostala pitanja koja su potegnuta u zadnjih godinu i po dana, a koja su važna glasačima”, pojašnjava on. “U referendumskim situacijama, oni koji se ne pozicioniraju dobro, odnosno onaj neki treći pol, često ne prođe dobro na izborima”, kaže Bursać. Ipak, podseća da postoje primeri kada se u okviru polarizacije iskristalisalo više kolona, kao što je bilo 2020. godine u Crnoj Gori.
Istraživač Demostata Milomir Mandić za Danas ističe da nalazi pokazuju da je jedna lista najmanje loše rešenje, međutim, dodaje, i drugo rešenje koje je lošije može doneti rezultat, odnosno ukoliko pored potencijalne studentske liste budu još samo maksimalno dve ideološke liste opozicije. “Sumnjam u samo dve opozicione liste politickih partija opozicije. Uostalom studije slučaja Kosjerića, Mionice, Aranđelovca i na primer Kule, jasno pokazuju to”, navodi Mandić. On kaže da se time gubi mogućnost klasičnog binarnog izbora. “Suština referenduma jeste izbor između “za” i “protiv”. Čim se opozicija pojavi u više kolona, birač više ne bira samo protiv vlasti, već mora da bira između različitih opozicionih ponuda, lidera i ideologija”, kaže te dodaje da to može da razvodnjava fokus i energiju. Stoga, naglašava da ukoliko na jednoj strani postoji jedna lista vlasti, referendumska atmosfera je moguća samo ako postoji jedinstven odgovor na drugoj strani.
