Rast troškova proizvodnje širom Evrope sve ozbiljnije pogađa poljoprivrednike i zadruge, upozorava evropsko udruženje Copa-Cogeca. Poskupljenja goriva, đubriva, stočne hrane, ambalaže i transporta dovela su do toga da mnogi proizvođači smanjuju obradive površine, menjaju izbor kultura ili potpuno odustaju od setve. Prema ocenama tog udruženja, poljoprivredna proizvodnja u pojedinim sektorima postaje finansijski teško održiva.
Analize ukazuju da bi Evropska unija u sezoni 2026/27. mogla da zabeleži pad proizvodnje pšenice u odnosu na prošlogodišnju rekordnu žetvu. Ekonomista Petar Jovičić sa portala Agroinfonet navodi da se očekuje smanjenje proizvodnje za više od osam miliona tona, uz pad zasejanih površina i niže prosečne prinose. Procene govore da će pod žitaricama biti oko 300.000 hektara manje nego prethodne godine, dok bi prosečan prinos mogao da padne ispod šest tona po hektaru. Istovremeno se predviđa rast potrošnje pšenice, što bi dodatno smanjilo zalihe na evropskom tržištu. Stručnjaci već godinama upozoravaju da klimatske promene menjaju uslove proizvodnje i da će ratari morati da prilagode setvenu strukturu. Još početkom dvehiljaditih domaći agronomi ukazivali su da bi u pojedinim delovima centralne Srbije trebalo smanjivati površine pod kukuruzom i više prostora dati kulturama otpornijim na sušu.
Takav trend sada postaje sve vidljiviji na terenu. Zbog prošlogodišnjih gubitaka izazvanih sušom, proizvođači se češće odlučuju za suncokret i druge uljarice, koje bolje podnose visoke temperature i imaju stabilniju tržišnu cenu. Poljoprivrednici iz Banata navode da je upravo suncokret tokom prethodne sezone ostvario bolje rezultate od kukuruza u uslovima manjka padavina.
Prema ocenama stručnjaka iz Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ove godine bi kukuruz u Srbiji mogao biti zasejan na oko 800.000 hektara, što je manje nego ranijih sezona. Očekuje se i veće interesovanje za ozime useve poput pšenice i ječma, dok bi suncokret mogao dodatno da proširi površine zahvaljujući otpornosti na klimatske ekstreme. Soja se, s druge strane, smatra jednom od najugroženijih kultura i predviđa se značajan pad zasejanih površina.
Podaci Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije pokazuju da je proizvodnja suncokreta prošle godine bila nešto viša nego godinu ranije i iznad višegodišnjeg proseka. Istovremeno, proizvodnja kukuruza je pala, uprkos tome što je ta kultura bila zasejana na gotovo milion hektara. Ukupan rod iznosio je oko 4,2 miliona tona, uz prosečan prinos od 4,4 tone po hektaru, što predstavlja značajan pad u odnosu na prethodnu godinu.
