Opada otkup mleka

0
54

U poslednjih deset godina u Srbiji opada otkup mleka i proizvodnja, a isto se događa u Hrvatskoj i Bosni I Hercegovini .

U poslednjih deset godina u Srbiji opada otkup mleka i proizvodnja, a isto se događa u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini . U Srbiji od privatizacije mlečne industrije i gašenja petnaestak mlekara, od toga najviše u AP Vojvodini -u Novom Sadu, Odžacima, Pivnicama, Vršcu, Senti, Pančevu i u drugim mestima sve manje mleka se nalazi u redovnom otkupu. Preuzimanje mleka sa domaćih farmi smanjuje se godinama i danas taj „manjak” iznosi četiri stotine miliona litara godišnje u odnosu na početak menjanja vlasnika mlekara i gašenja prerade. Navedeni podatak  i ne znači da je za toliko i opala proizvodnja i potrošnja mleka, ali je očigledno smanjen.

Pad otkupa mleka u legalnim tokovima nije uticao na potrošnju, koja kod nas iznosi oko šezdeset litara po stanovniku. Došlo je do smanjenja stada krava i stagnacije proseka mlečnosti, koji ne prelazi tri hiljade šest stotina litara po grlu. Broj gazdinstava koji se bave mlečnim govedarstvom kreće se oko četrnaest hiljada, dok je taj posao u Hrvatskoj glavni za oko pet hiljada farmera, ali kao i kod nas u dnevnom padu. Naše komšije u glas tvrde da neće prodavati mleko za blizu četrdeset dinara u zemlji u kojoj na prodatu litru njihovog dolazi  dva koma pet litra iz drugih zemalja.

Zbog toga su i njihovi farmeri smanjili prodaju za skoro pedeset dve hiljade tona mleka godišnje.

U Bosni i Hercegovini farmeri su nezadovoljni zbog otkupne cene mleka, a vrlo često imaju značajne viškove. Deo mleka se uvozi i u Srbiju, što smanjuje otkup od naših farmera. Odgajivači u ovom regionu više ne vide sigurnost u mlečnoj industriji, već odustaju od ovog posla ili počinju samostalno proizvodnju sira, gde ostvaruju veću zaradu, ali sa dužim čekanjem profita. Kod nas i u Hrvatskoj država je prepoznala ovu inicijativu farmera, pa su u ponudi ulaganja bespovratnog novca u opremu i mini mlekare. Ali to i nije formula za opstanak svih stočara.

Šta će se dogoditi u regionu sa mlekom, nije moguće sa sigurnošću predvideti, pogotovo dok kompanija Imlek detaljno ne obavesti javnost o tome šta će obuhvatiti njihova modernizacija i noviteti u proizvodnji. Kooperanti bi najviše koristi imali od one u kojima mleko čini većinski sastav, što bi uvećalo potrebe. Razne kombinacije u proizvodima nazvanih „mlečni” kompanijama donose ekstra profit, ali to kooperanti nedovoljno osećaju u otkupu mleka.

Naša gazdinstva su već više godina ekonomski ugrožena zbog uvoza i prerade biljne masti, čija je potrošnja između četrnaest i šesnaest hiljada tona. Međutim, biljni sirevi nisu i jedini proizvodi na kojima malim slovima piše njihov sastav.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here