Crni luk, spanać i salata u plastenicima

0
33

Zimi se u plastenicima može gajiti luk, spanać i salata jer plastenici zimi “rade” i bez grejanja. To su biljke koje mogu da podnesu temperature do – 6 C. Tržište i tokom zime traži sveže povrće i to je prilika da se ostvari prihod.

U zimskom periodu u plastenicima i staklenicima koji nemaju grejanje sa uspehom mogu da se gaje crni luk, spanać i salata jer ove kulture dobro podnose niske temperature. Prilikom izbora za sadnju prednost treba dati onim kulturama koje su već dale dobre rezultate prethodnih godina na našim terenima. Najbitnija mera u zimskim mesecima u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji je provetravanje objekata kao preventivna mera. Dezinfekcija zemljišta u zaštićenom prostoru je obavezna, kao i da je rasad dobro odnegovan i zaštićen od bolesti i štetočina.

Kada je reč o proizvodnji crnog luka, seme luka i arpadžika klija kada je temperatura 3-5ºC a najbrže klija pri temperaturi od 20-25ºC. Mlade biljke tek iznikle mogu podneti mraz od -4ºC listovi do -7ºC a dobro ukorenjene biljke -25ºC. Najpovoljnija temperatura za porast listova je 18-20ºC a najveća 35-40ºC. Crni luk đubrimo samo mineralnim đubrivima. Orijentacione norme iznose 120 – 150 kg/ha azota, 100-120 kg/ha fosfora i 150-180 kg/ha kalijuma. Pri osnovnoj obradi obavljamo unos 2/3 fosfornih i kalijumovih đubriva. Predsetveno ostatak kfosfora i kalijuma sa 1/2 azotnih đubriva, dok se preostali deo dodaje u vidu 2-3 prihranjivanja. Crni luk ne podnosi zasenjivanje, potrebna mu je manja osvetljenost nego paradajzu ili krastavcu ali veća nego kupusu.  Zahtevi crnog luka za vodom zavise od razvojne faze. U toku nicanja i najjačeg rasta listova neophodna je povećana vlažnost zemljišta i vazduha. U suprotnom, to se odvija usporeno, dok je tokom sazrevanja potreban period blage suše. Luk srebrenjak ima veće potrebe za vodom jer se gaji iz rasada i obavezno se mora navodnjavati.

Spanać je biljka hladnog podneblja. Seme klija na 4ºC, optimalna temperatura za razvoj je 14-18ºC, a biljke izdržavaju temperature i od -8ºC. Spanać nije zahtevan u pogledu potreba za svetlošću pa se može gajiti i kao međuusev. Gajen u uslovima dugog dana brzo stvara cvetonosno stablo. Spanać ima slabo razvijen korenov sistem pa su potrebe za vodom izražene. Usled nedostatka vode, biljke se slabije razvijaju, brzo stare, posle formiranja 3-4 lista pri višim temperaturama formiraju generativne organe. Naročito velike potrebe za zemljišnom i vazdušnom vlagom su u periodu formiranja listova. Đubrenje kompostom daje izuzetne rezultate sa 40 t/ha. Mineralna đubriva unose se 80-100 kg/ha azota, 70-80 fosfora i kalijuma 100 – 120 kg/ha. Prilikom osnovne obrade unosi se 1/2 fosfornih i kalijumovih đubriva, a predsetveno ostatak fosfora i kalijuma sa 1/3 azota. Ostatak azota uneti sa prihranama.

Salata je biljka dugog dana, ne zahteva veliku toplotu, klija pri minimalnoj temperaturi od 2-3ºC a optimalna je 18-20ºC. Najbolji porast biljke je pri temperturama 15-20ºC. Mlade biljke mogu da izdrže mrazeve i do – 6ºC. Salata traži dosta svetla i vlage. Održavati redovno dobru vlažnost zemljišta 70 – 75% poljskog vodnog kapaciteta i imaćemo odličnu sočnost i kvalitet salate. Period od rasađivanja do obrazovanja glavice predstavlja najosetljiviji period kod salate u slabo provetrenim objektima. Najbolji predusevi za salatu su paradajz crni luk, radič, a loši celer i peršun. Prilikom površinske obrade vrši se unos 30-35 kg/ha azota, 50-60 kg/ha fosfora i 20-30 kalijuma kg/ha.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here