Sadnja rena u Srbiji

0
210

Ren je višegodišnja biljna vrsta a pripada familiji kupusnjača koja se u Srbiji gaji na relativno malim površinama. Ren odlično uspeva na različitim tipovima zemljišta i u ravničarskim i brdskim krajevima.

Sadnja rena može se obaviti u jesen ili proleće. U slučaju jesenje sadnje, u oktobru ili novembru, biljke se bolje ukorenjavaju i iskorišćavaju zimske padavine. Ako nije moguće blagovremeno pripremiti parcele u jesen, sadnja se obavlja u proleće.

Za gajenje rena treba odabrati duboka zemljišta s dobrom strukturom i povoljnim vodno- vazdušnim režimom.  Za ishranu biljaka trebalo bi koristiti organska đubriva, dobro zgoreli stajnjak i mineralna đubriva s različitim sadržajem glavnih makrohraniva u skladu s rezultatima agrohemijske analize. Dobri predusevi za ren su strna žita, suncokret i mahunarke a treba izbegavati uljanu repicu, kupus ili druge vrste iz familije kupusnjača zbog zajedničkih štetočina i bolesti.

S obzirom na relativno skromne potrebe kada je reč o spoljašnjim uslovima sredine, ren je jedna od gajenih biljnih vrsta koje se mogu efikasno gajiti u združenom usevu. Jedan od dobrih primera iz prakse je gajenje rena združivanjem s ozimom pšenicom. Sadi se u toku oktobra po klasičnoj tehnologiji, bez formiranja bankova pa se zatim seje pšenica.

U toku jeseni, zime i proleća, dok pšenica prolazi intenzivne faze rasta i razvića, ren se ukorenjava i miruje formirajući samo lisnu rozetu na površini zemljišta. Nakon žetve pšenice, lisna rozeta rena ostaje neoštećena i biljka ubrzano nastavlja porast. Tako u toku letnjih meseci za stvaranje zadovoljavajućeg prinosa do jesenjeg ubiranja ostaje dovoljno vremena bez zasene. Primena herbicida u ovako združenom usevu je ograničena, a ovaj način sdruživanja se može primeniti i u organskoj proizvodnji. Za ovaj sistem proizvodnje, parcele treba da su nezakorovljene.

Sadni materijal se priprema u godini sadnje. Reznice se mogu pripremiti od utrapljenih, slabije razvijenih korenova u prošlogodišnjem zasadu ili se za njihovo dobijanje korenove glave sade u proleće. Iz svake korenove glave se može razviti nekoliko korenova koji se mogu pripremiti za sadnju u toku jeseni ili naredne godine. Reznice bi trebalo da budu dužine oko 20 cm, donji deo reznice se zaseca ukoso a gornji po pravim uglom kako ne bi došlo do sadnje naopako. Za 1 ha potrebno je 1000 kg sadnog materijala a to je 60 000 do 90 000 reznica.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here