Gajenje kukuruza na kiselim zemljištima nakon kalcifikacije

0
39

Kukuruz se kod nas gaji na velikim površinama a često i na manje povoljnim tipovima zemljišta, na primer kiselim. Mnoga istraživanja su pokazala da je kukuruz tolerantniji prema kiselosti zemljišta u odnosu na većinu ratarskih biljaka. Ipak stepen tolerancije zavisi od hibrida, koncentracije vodonikovih i aluminijumovih jona kao i fizičko – hemijskih osobina zemljišta.

Gajenje kukuruza na zemljištima sa visokom koncentracijom vodonikovih jona odražava se na rast, razviće i prinos tako što je porast biljaka gajenih na zemljištima kisele reakcije redukovan, a kao posledica javlja se  redukcija korenovog sistema i pojava širokog spektra simptoma povezanih s nedostatkom hraniva, čiji je konačan rezultat smanjenje prinosa.

Kod žitarica je uočen različit stepen tolerancije prema aluminijumu, pri čemu je raž najtolerantnija a osetljivost raste od ovsa ka tritikaleu, pšenici i ječmu. Iako kukuruz spada u grupu žitarica koje imaju visok stepen tolerancije prema toksičnom delovanju aluminijuma, gajenjem na kiselim zemljištima može doći do redukcije prinosa i preko 50%.

Primenom mera popravke zemljišta (kalcifikacija, humizacija, fosfatizacija, primena mikroelemenata) gajenjem tolerantnih hibrida mogu se umanjiti štetne posledice kisele reakcije zemljišta na proizvodnju kukuruza. Zemljišta sa pH ispod 5 nepovoljna su za gajenje kukuruza bez predhodnih mera popravke. Taj negativan uticaj odražava se na rast, razviće a samim tim i na prinos.

Dostupnost pojedinih elemenata mineralne ishrane veoma često je ograničena pH vrednošću zemljišta. Može se dogoditi da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled niske pH vrednosti nije dostupan biljkama. Najčešće je usporen početni porast što se u kasnijim fenofazama nepovoljno odražava na generativni razvoj biljaka kukuruza.

Kalcifikacija zemljišta je neutralisanje kisele reakcije zemljišta unošenjem kreča. To je mera koja se redovno preporučuje za popravljanje kiselih zemljišta. Unošenjem krečnih materijala, osim što se smanjuje kiselost zemljišta, obezbeđuje se kalcijum, povećava sadržaj lako pristupačnog fosfora, pospešuje se mineralizacija organskih i žetvenih ostataka, smanjuje sadržaj toksičnih materija u zemljištu.

Za kalcifikaciju se mogu koristiti: fino samleven kalcijum-karbonat, laporac,pečeni kreč,gašeni kreč,saturacioni mulj i dr.

Osim vrste krečnog materijala veoma su važne i njegove fizičke osobine, veličina čestice koje u značajnom stepenu određuju brzinu aktivacije. Dobra usitnjenost omogućava bolje rastvaranje i time se ostvaruje bolji efekat kalcifikacije. Poželjno je da se posle kalcifikacije izvede i humizacija kojom se nadoknađuje deficit organske materije, olakšava obrada zemljišta, povećava propustljivost za vodu i vazduh i smanjuje otpor rastu korena.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here