U poslednje vreme sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji odlučuje se za gajenje oraha i leske. Gajenje ovih voćnih kultura isplativo je tek posle 10 do 15 godina, ali sa boljom tehnologijom taj period uzgoja može da se skrati i da se ranije dođe do prinosa koji su ekonomski isplativi. Srbija je 12-ta zemlja u svetu po proizvodnji oraha i 5-ta u Evropi sa nekih 23.000 do 24.000 tone godišnje, što je znak da imamo agroekološke uslove koji su optimalno povoljni za uzgoj oraha.
Značaj oraha je veliki jer svi delovi biljke od ploda, lišća, klapine, korena i drveta imaju upotrebnu vrednost i mogu da se iskoriste maksimalno. Orah među poljoprvrednim kulturama ima najduži investicioni period, što znači da od sadnje do prvih ekonomski značajnjih prinosa može da prođe od deset do petnaest godina. Sa boljom i intenzivnijom tehnologijom taj period uzgoja može da se skrati i da se ranije dođe do prinosa koji su ekonomski isplativi i koji u narednom periodu mogu da vrate sva uložena sredstva jer je orah produktivan od 50 do 60 godina.
Poželjno je da se zasadi oraha podižu na brdovitim područjima, do 800 metara nadmorske visine. Niži tereni, zatvoreni ili rečne doline su nepovoljni za gajenje oraha jer se tu pojavljuju pozni prolećni mrazevi koji čine viliki problem u prozivodnji oraha. Takođe, magla i rosa mogu da izazivaju pojavu bolesti i štetočina tako da je daleko bolje izabrati otvorenije i osunčanije položaje koji imaju dobro provetravanje. Kvalitetno, rastresito i plodno zemljište je i te kako povoljno i potrebno da bi se zasadili i uspešno gajili orasi.
Kalemljene sadnice oraha prve plodove donose između treće i pete godine
a u desetoj godini možemo da imamo 10 kilograma ploda u ljusci, u petnaestoj već 15 kilograma, a u dvadesetoj i kasnije 20 kilograma i više, pa prinosi mogu da budu i od 30 do 40 kilograma po stablu.
Kalemljene sorte su kvalitetne, imaju i krupnije plodove sa masom od 13 do15 grama i sa randmanom jezgre od 52 % do 54 %, a visok procent jezgre uslovljava i visoke prinose u proizvodnji. U Srbiji ima oko 1.800.000 do 1.900.000 rodnih stabala oraha, a od toga su samo 30% kalemljene sorte i sadnice.
Što se tiče lešnika , ne postoje statistički podaci o broju stabala u Srbiji i obimu proizvodnje, ali je činjenica da oko 95% lešnika u jezgri Srbija uvozi.
Leska je kao i orah dugovečna kultura i investicija, ali prvi ekonomski isplativi prinosi se pojavljuju već od šeste do sedme godine, što znači da ranije stupa na rod od oraha. Ukoliko gajimo lesku u uslovima visoke tehnologije, uz primenu navodnjavanja i svih neophodnih mera tehnologije, prinosi mogu da budu minimalno od 2,5 tone pa do nekih 4 do 4,5 tone lešnika u ljusci po hektaru, što je izuzetno visoka proizvodnja koja je ekomoski krajnje isplativa.
