Gajenje kruške na savremen, ekonomski isplativ način

0
37

Kruška kao gajena vrsta privlači sve veću pažnju. Tražnja za tim voćem i proizvodima od njega je sve veća. Da ne spominjemo rakiju od kruške koja slovi kao šampion među rakijama.

Pošto imamo dosta mladih zasada pod kruškom sorte Vilijamove, stručna služba PSSS Leskovac je 2010 i 2011. god. uzela sebi u zadatak da zelenu rezidbu afirmiše baš u ovim mladim zasadima. Domaćinstvo Jovanović Bore iz Brze pored Vučja je odabrano kao napredno gazdinstvo od 2008. godine.  na ovom gazdinstvu je u jesen 2008. godine na dva lokaliteta podignut 1ha kruške sa sortom Vilijamovom i oprašivačima Abata Fetel  i Boskovom bočicom. Rastojanje sadnje je 4 x1,5 m, ukupno 1.600 stabala. U prvoj godini sadnice su skraćene na visini od 70 cm i puštene slobodno da rastu.

U drugoj godini je primenjena zelenu rezidbu i to u kontinuitetu od 25. maja sa palmetisanjem sve do kraja juna i početkom jula sa završetkom intezivnog prirasta. Sistem uzgoja je modifikovan vretenast žbun sa dosta položenim granama i sa većim razvojem grana koje rastu u redu. U drugoj godini rezidba je svedena na minimum, skidane su samo grane u pazuhama skeletnih grana i jako bujne koje su rasle  paralelno sa vodiljom sve drugo je savijano u kosi ili horizontalni položaj.

U trećoj godini proizvođač je namestio sistem kap po kap na jednoj parceli od ½ ha. Sprovodna polutvrda creva je postavio na otegnutoj žici u visini prvih skeletnih grana, tako da u toku navodnjavanja nije bilo stresnih pojava zbog hladne podzemne vode koja se koristila. Rezidba se svela na začišćavanju ili prevođenju vrhova skeletnih grana i skidanju jačih nepotrebnih letorasta. Zaštita je bila  primerna, bez pojave bolesti kao i uspešnog suzbijanja Kruškine buve, sve po programu zaštite našeg zaštitara.  Zimska rezidba se svela samo na ispravku nekih malih propusta koji su se provukli u toku vegetacije. U toku ove godine koju je karakterisala  suša u toku letnjih meseci, bilo je šest navodnjavanja. Sve ove radnje su rezultirale prinosom od 9 t po 1 ha i to u 3. godini gajenja, sa preko 80% plodova I klase. Da je proizvođač imao uslova da i drugu polovinu voćnjaka navodnjava, prinosi bi bili oko 12 t po ha. Sve ovo pokazuje da, ako se u  krušci primene sve agrotehničke mere, sa ovom rezidbom možemo postići visoke standarde u proizvodnji kako u prinosima tako i u kvalitetu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here