Borovnica je uspešno kročila na terene Srbije i sada je najperspektivnija voćna vrsta. Brojni su načini gajenja borovnice ali borovnica na bankovima zahteva poseban tretman.
Održavanje zemljišta u zasadima borovnice u rodu se može izvoditi na više načina: jalovi ugar (čista obrada), primena herbicida, zatravljivanje međurednog prostora, zastiranje gredica argotekstilom ili usitnjenom korom četinara i različite kombinacije – travni pokrivač+malč u redu ili travni pokrivač+malč u redu+herbicidi u trakama duž redova. Koji način će se primeniti zavisi od brojnih faktora: raspoložive mehanizacije, količine vode za navodnjavanje, finansijskih mogućnosti i dr.
Jalovi ugar ili čista obrada zemljišta je manje zastupljen način održavanja zemljišta. Primenjuje se samo u prvoj godini nakon sadnje, a zatim se u septembru vrši zasejavanje semena travnih smeša u međurednom prostoru sa ciljem formiranja travnjaka. Čista obrada podrazumeva redovno freziranje zemljišta u međurednom prostoru, dok se u redu izvodi okopavanje. Pre i tokom berbe plodova nije poželjno vršiti obradu da se plodovi ne bi otresali sa žbunova i bili prekriveni slojem prašine. U slučaju kiše otežano je kretanje radnika i mehanizacije u zasadu.
Primena herbicida je česta i uobičajena mera, naročito za suzbijanje korova borovnica u trakama duž redova. Rano u proleće pred kretanje vegetacije koriste se zemljišni herbicidi za suzbijanje nicajućih korova iz semena. Zadržavaju dugo dejstvo (oko 6 meseci) pod uslovom da se zemljište ne obrađuje i ne ruši formirani zaštitni sloj, koji onemogućava nicanje korova. Tokom vegetacije mogu se primeniti i kontaktni neselektivni herbicidi i sistemični neselektivni herbicidi u trakama između malča i travnog pokrivača sa ciljem suzbijanja višegodišnjih korova.
Malčiranje zemljišta organskim materijalima ili agrotekstilom predstavlja najbolji način održavanja zemljišnog prostora unutar redova. Brojne su prednosti: sprečava se rast korova, čuva se vlaga u zoni korena i povećava unos organskih materija u zemljište pri raspadanju organskog malča. Primenom odgovarajućih malč materijala može se stabilizovati pH vrednost zemljišta. Malčiranje se obavlja u jesen ili rano u proleće tako što se organski materijal postavlja oko biljaka sa obe strane u pojasu širine 50 do 60 cm. Malčiranje u sloju debljine 12-15 cm na površini zemljišta u zasadu borovnice održava zemljište rashlađenim (svežim), pomaže u konzerviranju zemljišne vlage, dodaje organsku materiju u zemljište, poboljšava njegovu strukturu i otežava širenje jednogodišnjih korova. Međutim, malč materijal je manje efikasan protiv višegodišnjih korova, pa se u njihovom slučaju mogu koristiti odgovarajući herbicidi, ali se mora voditi računa da ne dođu u kontakt sa biljkom.
Primena agrotekstila je takođe zastupljena, naročito pri gajenju borovnice na gredicama. Za zastiranje gredica se koristi agrotekstil širine 140 cm, a njegove ivice se fiksiraju nabacivanjem sloja zemlje. Prednosti agrotekstila su: duga trajnost i polupropustljivost za vodu, usled čega na visokim temperaturama ne dolazi do uparavanja (što je slučaj sa polietilenskim folijama).
Zastiranje unutar rednog prostora se najčešće kombinuje sa zatravljivanjem međurednog prostora.
