Šljiva se na području Srbije gaji u više proizvodnih rejona, prvenstveno radi plodova, ali se za različite namene koriste i drugi delovi. Plodovi se koriste u svežem stanju, za sušenje, zamrzavanje ili za preradu. Limitirajući faktor za postizanje visokih prinosa predstavljaju štetočine, koje u pojedinim godinama desetkuju proizvodnju šljive. Među najznačajnijim štetočinama u uslovima Srbije su šljivine ose, crna i žuta.
Kada su povoljni uslovi za njihov razvoj, šljivine ose mogu za relativno kratko vreme da unište sve zametnute plodove u nekom zasadu ili na širem području. Ako se ne vrši njihovo suzbijanje umanjuju prinos plodova za 30 do 50 odsto, a kod ranih sorti i do 90 odsto. Šljivine ose su rasprostranjene u svim rejonima gde se gaji šljiva, imaju po jednu generaciju, a ciklus razvoja im je veoma sličan. Njihov razvoj određuje temperatura zemljišta, a za završetak razvoja lutke šljivinih osa potrebna temperatura od 10 stepeni Celzijusa.
Šljive se nalaze u zavisnosti od sorte i lokaliteta, u fazama od 10 odsto cvetova otvoreno do polovina cvetova otvoreno ( BBCH 61-65 ). Na belim lepljivim klopkama se hvataju šljivine ose. U pitanju su, kako kaže, štetočine čije suzbijanje je skopčano sa problemima budući da se njihovo štetno dejstvo ispoljava tokom cvetanja, kada je inače zabranjena upotreba insekticida zbog aktivnosti polinatora. Stoga su hemijski tretmani preporučljivi tek od perioda precvetavanja zasada.
Crna i žuta šljivina osa imaju vrlo sličnu biologiju i razviće. Razvijaju po jednu generaciju godišnje, a štetu pričinjavaju larve koje se i suzbijaju. Štetnost se oslikava u činjenici da ženke polažu jaja u cvetne pupoljke, a larve uništavaju unutrašnjost plodića“, kaže ovaj stručnjak za zaštitu bilja i dodaje da larva prezimljava u zemljištu, a do eklozije dolazi kada se zemljište na dubini od pet do 10 centimetara zagreje do temperature od oko 10 stepeni Celzijusa. Imaga se javljaju krajem marta ili početkom aprila. Crna šljivina osa je veličine oko pet milimetara, glava, grudi, trbuh i legalica su crne boje sa smeđim pipcima. Noge su smeđe žućkaste boje, a krila providna sa smeđom nervaturom. Žuta šljivina osa je malo veća od crne. Glava, grudi i trbuh su žuto-smeđe boje, a noge su otvoreno žute boje, opisuje stručnjak za zaštitu bilja.
Nakon pojave, imago polaganje jaja vrši na dostupnim cvetovima, odnosno biljkama koje su u tom trenutku u cvetu. Od toga u kojoj se fenofazi biljka domaćin nalazi u vreme pojave imaga, zavisiće i intenzitet napada. Ukoliko se šljiva u tom trenutku nalazi u punom cvetu, intenzitet napada je najizrazitiji. Ako je ona u fazi bubrenja cvetnih pupoljaka, štetočine će se fokusirati na druge izvore i napad će biti ublažen. S druge srane, ako su šljive u tom momentu u fazi precvetavanja, napad je gotovo savim izbegnut. Dakle, u zavisnosti od toga kad se štetočina pojavi i u kojoj fazi su tada različite sorte šljiva, napad može biti jači ili slabiji u određenom sortimentu. „Mere zaštite se sprovode u periodu piljenja larvi, a pre njihovog ubušivanja u plodove. U tu svrhu koristimo registrovane insekticide na bazi aktivne materije deltametrin u koncentraciji 0,03-0,05 odsto“. Hemijsko suzbijanje se izvodi samo protiv larvi, jer bi se suzbijanjem imaga uništile i pčele, koje u to vreme obilno posećuju cvetove. Larve su najosetljivije neposredno po piljenju, pa se najbolji rezultati postižu tretiranjem pred piljenje ili u vreme primarnog napada, odnosno kad se jedan deo larvi već ubuši u plodove. Dovoljno je samo jedno tretiranje, ako se obavi u pravo vreme (pri kraju cvetanja šljive).
