Svetski dan slobode medija obeležava se od 1993. godine odlukom Ujedinjenih nacija kako bi se podigla svest o značaju slobode medija i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja. Brojne organizacije ukazale su na probleme sa kojima se suočavaju novinari i mediji u kojima rade.
Mnogi novinari više nisu novinari i rade u medijima koji nisu mediji, nego zagađivači za okršaj sa neistomišljenicima i političkim protivnicimane. Najbolji dokaz za to je izveštaj Saveta za štampu koji beleži 2.715 prekršaja Kodeksa novinara za samo četiri meseca. Ocenjuje se da veliku odgovornost za takvu situaciju u medijima snosi država, pošto finansira te medije novcem građana. Srbija izdvaja značajna sredstava za projektno sufinasiranje koje ne služi javnom već privatnom interesu, bogaćenju lokalnih “medijskih šerifa” i siromašenju novinara i medijskih radnika, saopštio je Sinos, uz apel na medijsku zajednicu da 3. maj – Dan slobode medija posveti zajedničkoj borbi za dostojanstvene uslove rada. Novinari često rade u otežanim uslovima, uz povećan finansijski pritisak, nadziranje, prozivanje, pa čak i nasilje zbog toga što obavljaju svoj posao – Ovo je prva i jedina tema kojom se bave razna udruženja novinara. Najviše baš na Svetski dan slobode medija. Udubljivanje u pravi problem medija se dešava retko.
Udruženje novinara Srbije navelo je u svom proglasu povodom Svetskog dana slobode medija da će godinu između dva Svetska dana novinari u Srbiji pamtiti po gotovo dvostruko većem broju pretnji, pritisaka i napada u odnosu na period između 3. maja 2021. i 3. maja 2022. godine, ali i po ohrabrujućoj prvostepenoj presudi u ponovljenom postupku za paljenje kuće Milana Jovanovića kojom je bivši predsednik Opštine Grocka osuđen na pet godina zatvora. UNS je, kako se navodi, u proteklih godinu dana evidentirao ukupno 140 slučajeva pretnji, pritisaka i napada, što je gotovo dvostruko više nego u 2021. godini, kada su u UNS-ovoj bazi zabeležena 74 slučaja. Najučestaliji pokušaj gušenja slobode medija, kako navode iz UNS-a, bile su pretnje koje su novinari dobijali preko društvenih mreža.
Najveći broj novinara u Srbiji, čak 90 odsto njih, nije dovoljno plaćen i plate su im manje od republičkog proseka, a često su i na nivou minimalne zarade, navodi se u proglasu Sindikata novinara Srbije (SINOS) izdatom povodom Svetskog dana slobode medija. Sindikat novinara Srbije poziva medijsku zajednicu da podrži njegove zahteve za dostojanstvene uslove rada u medijima i odgovorno novinarstvo, za dijalog sindikata i poslodavaca uz podršku države i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora, jer kako navode, iskustva iz Evropske i Međunarodne federacije novinara (EFJ i IFJ) potvrđuju da je to jedini način da se novinarska udruženja izbore za integritet novinara i profesionalno novinarstvo.
Udruženje sindikata Srbije „Sloga“ ocenilo je povodom 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija da može doći do još težih incidenata sa posledicama iz kojih nema nazad, ukoliko se ne preduzmu odlučni koraci ka zaštiti slobode medija i obuzdavanju širenja mržnje i nasilja. „Želimo da upozorimo na alarmantnu situaciju u medijskom prostoru naše zemlje. Zatrovanost medijskog prostora dovela je do neviđene mržnje koja preti društvu i podstiče nasilje. Napadi na televizijske ekipe, RTS-a i Prve koje su izveštavale o okupljanjima za prvomajski uranak, posledica su ovakvog stanja“, saopštio je sindkat „Sloga“. U saopštenju je ocenjeno da najveću odgovornost za takvo stanje u medijima snosi vlast koja je odgovorna da podrži sve novinare, medijske radnike i širu javnost u borbi za slobodu medija i zaustavljanju širenja mržnje koja vodi ka nasilju.
