Velika štetočina u bašti je za paradajz virus mozaika. Ovaj virus je prisutan u svim područjima gde se gaji paradajz. Ekonomski je vrlo štetan u mešovitim zarazama, naročito sa virusom mozaika paradajza i virusom mozaika duvana.
U proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru virus mozaika se češće javlja, svakako zbog mehaniččkog zaražavanja koje se obavlja izvođenjem raznih mera nege tokom gajenja ove biljke. Odlikuje se pojavom nekrotičnih pega i pruga duž stabla i peteljke kao i nekrozama vršnog dela stabla. Zaražene biljke jako zaostaju u porastu, dobijaju žbunast izgled, slabije cvetaju i daju veoma mali plod. Na plodovima se uočavaju nekrotične pojave.
Virus mozaika se veoma uspešno prenosi sokom, dodirom lišća ili korena zaraženih i zdravih biljaka. Mere zaštite su gajenje otpornih ili manje osetljivih sorti i paradajz ne gajiti na istoj površini ili površini gde su gajene biljke osetljive prema ovom virusu te preduzeti sve neophodne mere higijene prilikom nege paradajza, kao što su pinciranje, vezivanje, i dezinfikovati ruke i pribor prilikom rada.
Za suzbijanje virusa preporučuje se nekoliko mera koje se dopunjuju, pa ih zato treba sve primenjivati: prvo, za proizvodnju koristiti isključivo zdrav rasad; rasad i biljke u zatvorenom prostoru proizvoditi na novom zemljistu bez zaraženih biljnih ostataka; u rasadu i zatvorenom prostoru uništavati sve zaražene biljke, za proizvodnju u polju primeniti plodored sa predkulturama koje nisu osetljive prema virusu (pšenica, ječam i dr.); naročito ne koristiti zemljište na kome su prethodno gajeni krastavac, dinja, spanać, lucerka i crvena detelina, pošto biljni ostaci i zaostale biljke mogu predstavljati izvore zaraza; uništavanje korova u usevima neophodna je mera, pošto su neki od njih mogući izvori zaraza; hemijsko suzbijanje vektorskih vaši može da bude korisna mera samo ako se paprika gaji na velikim površinama, izolovanim od drugih osetljivih useva.
