Žalfija se najčešće gaji kao grmić po malim baštama i na okućnicama. Naše bake su je pažljivo negovale jer su znale da od njenog čaja nema boljeg leka za svaku grlobolju. Ali, porastom svesti o značaju lekovitih biljaka za naše zdravlje, počela je i plantažna proizvodnja ove biljke.
Pre nego što počnemo da je beremo, sušimo i koristimo kao „lek“ valjalo bi da je prvo upoznamo. Žalfija je višegodišnja biljka, račvastog, drvenastog korena koji duboko prodire u zemljište. Vrlo je otporna na sušu. Mlada žalfija ima zeljastu stabljiku koja, kako biljka stari pri dnu odrveni. Mladi izdanci su svetlozeleni do ljubičasti, prekriveni ređim ili gušćim dlačicama sivobele boje. Listovi su svetli, s obe strane obrasli dlačicama, jajasti do izduženo kopljasti. Cvet je u obliku malog klasa plave, ružičaste ili bele boje, vrlo prijatnog mirisa koji privlači pčele. Plodić je mahuna, a kada seme sazri opna postane tvrda, kestenjaste do tamnosmeđe boje i zadržva klijavost tri-četiri godine. Eterično ulje, zbog kojeg se žalfija i najčešće gaji, nalazi se u celom nadzemnom delu biljke, a najviše u listovima. U osušenoj biljci ga ima od 1,6 do 2,7 odsto. Životni vek žalfije je pet do sedam godina, a ukoliko se „nedomaćinski“ gaji počne slabije da napreduje već u četvrtoj vegetaciji. Žalfija je biljka toplog podneblja i u našim uslovima u proizvodnji valja biti strpljiv. Na malom posedu zasad se zasniva obično iz rasada. Ali za veliku, industrijsku proizvodnju se seje. Кao višegodišnja biljka, žalfija se lako uklapa u smenu sa svim biljnim vrstama bez obzira na to kada se one vade iz zemljišta. Zemljište je važno pravovremeno i kvalitetno obraditi s obzirom na dugi vek useva. Žalfija se seje samo u zemljište koje je u jesen duboko preorano. Površina zemljišta se u proleće mora izravnati, a sve potrebne operacije treba sprovesti sa što manje prohoda da bi se u zemljištu očuvala vlaga sakupljena tokom zime. Tako dobijemo mrvičasti setveni sloj potreban za setvu sitnog semena žalfije. Možemo slobodno reći da žalfija spada u najlekovitije biljke na svetu. Divlja žalfija i danas raste na obroncima planina i teško je dostupna, međutim, pitoma je tako prilagođena da uspeva ne samo na njivama i u baštama već i na balkonima u saksijama širom sveta tako da je dostupna gotovo svima, a ono što je čini posebnom je sigurno njeno antibakterijsko, antimikrobno, antiseptično i antimikotično dejstvo.
Širok je spektar patogenih organizama koje ova biljka uništava pa se stoga koristi u lečenju upornih bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija grla, bešike, creva, bubrega itd. Ono što je takođe karakteristično je to da žalfija ne stvara rezistenciju kao što je slučaj sa sintetičkim antibioticima. Treba je uzimati, dozirano, po potrebi i uz savet stručnog lica. Nije preporučljiva za trudnice, doilje i epileptičare.
