Tritikale – Dobar izbor za jesenju setvu u oktobru

0
57

Tritikale, vrsta koja je nastala ukrštanjem raži i obične pšenice ili duruma i obične pšenice, poslednjih godina je u nešto manjoj setvenoj strukturi nego pre desetak godina.

Tritikale je vrsta koja sa aspekta robusnosti svoje stabljike može da se dobro izbori protiv korova, može postići prinose gotovo kao i pšenica, sa agrotehnikom koja bar 20% ima niža ulaganja od pšenice, vrsta koja se zahvaljujući visokoj stabljici i vrlo gustom sklopu biljaka u kombinaciji sa nekom od leguminoza poput stočnog graška ili grahorice može iskoristiti i za silažu i kao pogodan materijal za zelenišno đubrenje. Male nepogodnosti prilikom žetve, nemogućnost da se kvalitetno požanje, nedovoljno iskustvo kombajnera za pripremu kombajna za žetvu ove vrste te veliki rastur donjih delova klasova, žurba da se što pre požanje, jesu razlozi zbog kojih je tritikale sve manje zastupljen na parcelama proizvođača. Pored brojnih navedenih prednosti ima i agrotehnički značaj te značaj u ishrani stoke, zrno tritikalea može da se upotrebljava u izvesnom udelu za spravljanje hleba u ljudskoj ishrani, a zahvaljujući svom aminokiselinskom sastavu dobra je hrana za koke nosilje kao i za ostale domaće životinje.

Tritikale nastao ukrštanjem raži i obične pšenice tolerantniji je na niske temperature u odnosu na tritikale nastao ukrštanjem durum i obične pšenice. Zbog nešto duže vegetacije u odnosu na ostala strna žita, tritikale bi trebalo nešto ranije posejati u odnosu na pšenicu. Tritikale prvi započne da cveta a poslednji završi. Ima dobrih iskustava i sa setvom tritikalea u decembru, ali svako udaljavanje od roka setve znači smanjenje prinosa u manjem ili većem obimu. Optimalna norma setve tritikalea, u zavisnosti od vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta je 250-270kg/ha semena. Posle setve je vrlo bitna agrotehnička mera je mera valjanja kojom bi trebalo da se obezbede povoljni uslovi za ujednačeno, brže i kvalitetnije nicanje useva tritikalea. Ovom merom bismo sačuvali postojeću zemljišnu vlagu seme stavili na ujednačenu dubinu setve, istisnuli suvišan vazduh i time obezbedili idealnije uslove za ujednačeno nicanje. Preporuka je da se sa osnovnom obradom zemljišta za tritikale nezavisno od rezultata agrohemijske analize zemljišta unese oko 80kg/ha fosfora i oko 60kg/ha kalijuma. Deo azota, bar 30% uneti sa predsetvenom pripremom zemljišta ili u obliku NPK đubriva sa osnovnom obradom zemljišta, a preostali deo azota u prolećnoj prihrani useva tritikalea. Zbog vrlo visoke stabljike i mogućnosti poleganja treba smanjiti dozu azota u odnosu na pšenicu na oko 90-100 kg/ha. Prilikom primene azota treba uzeti u obzir i predkulturu, đubrenje predkulture ili eventualnu primenu stajnjaka. Ukoliko je primenjen stajnjak pod predkulturu tritikaleu, ukoliko je sejana neka vrsta leguminoze poput lucerke, crvene deteline ili stočnog graška, treba smanjiti preporučenu količinu azota bar za 20%.

Na tržištu se danas mogu naći različite sorte tritikalea podjednako dobrih prinosa i kvaliteta. Najbitnije je ipak odraditi kvalitetnu agrotehniku i onda će svaka sorta dati dobre rezultate prinosa. Kvalitetna osnovna obrada zemljišta, predsetvena priprema i setva, setva u optimalnom roku ili bar u optimalnim uslovima setve, adekvatna i pravovremena prihrana azotom, uslovi su koje treba ispuniti da bi sorta ispoljila svoj genetski potencijal rodnosti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here