Krečenje voćaka: Treba li sačekati da opadne lišće?

0
314

Krečenje voćnih stabla je agrotehnička mera koja izaziva dosta polemika. Da li uopšte pristupiti tom poslu? Kada ga uraditi? Možemo biti sigurni u jedno, a to je da pored dekorativne funkcije ima i zaštitnu, jer stabla štiti od patogena, prouzrokovača oboljenja, štetočina i promenjivih uticaja sredine.

Pored toga što štiti stablo od štetočina, patogena, promenljivih uslova, ono dezinfikuje površinu i pomaže u lečenju rana. Posebna je uloga u zaštiti od opekotina od sunca koje nastaju kada drveće još nije olistalo. Postoje dva termina kada obavljamo ovu meru, jesen i rano proleće. Oba imaju svoje prednosti i mane.

U jesenjem terminu je potrebno sačekati da opadne lišće, a temperatura vazduha padne ispod 5ºC. Tretirana stabla će biti zaštićena od naglih promena temperature i stvaranja ledene pokorice. Smanjuje se broj štetočina, jer deluje na one koji prezimljavaju na površini ili ispod kore debla i grana, isti slučaj je i sa prouzrokovačima oboljenja. Kao mane jesenjeg tretmana možemo navesti da treba paziti da se ne sprovodi u kišnom periodu, jer će kiša da spere masu koju smo naneli. Ne primenjuje se na mladim stablima, jer je njihova kora tanka. O pripremi osnovne krečne mase i krečnog mleka pisali smo ranije.  U prolećnom terminu krečenje treba obaviti pre kretnja vegetacije, pre listanja ili cvetanja. Prvenstvena mu je namena da štiti stabla od ranog zagrevanja, opekotina, pucanja kore, prolećnog mraza. Sprečava rano kretanje vegetacije, jer bela površina upija manje toplote. Tako voćke kasnije cvetaju i mogu da izbegnu kasne prolećne mrazeve. Deluje i protiv prezimelih štetočina. Često je nadoknad jesenjem tretiranju, ako nismo stigli da ga odradimo ili kada je kiša sprala masu. Nedostatak je što treba paziti na kratkoću optimalnih uslova provođenja ove mere i što ako otopli stabla brzo počinju sa vegetacijom, a tada smo već zakasnili. Krečenje kada voćke olistaju ili procvetaju osim dekorativnog nema drugog delovanja.

Odaberite suv i vedar dan da obavite ovaj posao. Temperatura vazduha ne sme da padne ispod 0ºC, ali ne treba biti ni iznad 5ºC. Optimalna je između 2 i 3ºC. Kora debla i račvišta prve etaže grma se treba dobro očistiti četkanjem. Oko stabla se postavi najlon ili cerada, jer će zajedno sa komadima kore pasti i štetočine, njihovi prezimljujući oblici. Sve sakupimo i uništimo, najbolje da zapalimo. Čišćenje se obavlja četkom, drvenim lopaticama ili tupim nožem kojim ne možemo zaseći koru. Masa se nanosi četkom ili valjkom, što je najprikladnije za amaterske voćnjake sa malim brojem stabala. U intenzivnim zasadima koriste se razni rasprskivači, prskalice, ali masu moramo dobro procediti kako ne bi došlo do zagušenja dizni. Krečimo deblo, račvište prve etaže i osnova grana. Najveću pažnju posvetite račvištu, mestu gde se grane odvajaju od glavnog stabla, jer se na tom delu sakuplja najviše štetočina da prezime.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here