Vlade Francuske i Nemačke nedavno su izašle sa planom reforma Evropske unije koje podrazumevaju i reforme proširenja. Ovim dokumentom definišu se najbolji načini za reformisanje Evropske unije kako bi se pripremila za buduće članice i proširenje, a sam predlog izazvao je široku debatu među državama članicama, ekspertima i javnosti, a sve ukazuje da će naredna Evropska komisija biti ta koja će pitanje proširenja staviti na vrh svoje agende.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina građana za to da naša zemlja postane deo evropske porodice naroda. Ako na to dodamo i podatak da naveći broj državljana Srbije u potrazi za boljim životom, kad se odluči da napusti zemlju, bira kao krajnju destinaciju zemlje EU, dolazi se do zaključka da je ova zajednica ono čemu Srbi streme. Pristupanje Srbije EU je prilika da zemlja učvrsti i dokaže svoju svoju posvećenost demokratiji, podstakne ekonomski rast i doprinese stabilnosti i prosperitetu čitavog regiona Balkana, a zauzvrat EU dobija jačeg i integrisanijeg partnera.
Jedan od glavnih razloga i motiva za ulazak Srbije u EU leži u ekonomskoj koristi. Države EU su najveći investitori u našu zemlju, a pored investicija, Srbija je i deo brojnih programa podrške i finansijske pomoći koje je Brisel namenio državama kandidatima. Članstvo u EU otvorilo bi Srbiji pristup jednom od najvećih jedinstvenih tržišta na svetu čiji bi postala sastavni deo, pružajući time srpskim preduzećima ogromnu bazu potrošača i nove mogućnosti za rast. Integracija u ekonomski okvir EU bi omogućila i veći priliv direktnih stranih investicija, tehnološku transformaciju i inovacije, a to bi značajno doprinelo modernizaciji srpske privrede. Štaviše, članstvo u EU bi olakšalo usklađivanje propisa i standarda Srbije sa propisima i standardima EU što građanima donosi bolji kvalitet proizvoda i usluga, smanjenje trgovinskih barijera i povećanje konkurentnosti srpske industrije na globalnoj sceni. Članstvo u EU istovremeno garantuje i neuporedivo veću finansijsku pomoć i veće grantove, uključujući pristup fondovima dizajniranim da smanjenje ekonomske razlike među državama članicama, na koja Srbija u ovom trenutku nema pravo.
Ono što je sigurno – pristanje Srbiju u EU bi dokazalo privrženost demokratskim vrednostima, vladavini prava i zaštiti ljudskih prava. Sam proces pristupanja mogao bi da bude katalizator domaćih reformi i podsticaj za Srbiju da se ozbiljnije uhvati u koštac sa problemima kao što su korupcija. Istinska privrženost evropskom putu sa sobom donosi i napredak u oblasti nezavisnosti pravosuđa i slobodi medija i sasvim je izvesno da uticaj EU može dovesti do trajne političke stabilnosti u državi. Manje korupcije podrazumeva više novca za građane i njihove potrebe, a ukoliko Srbija istraje na svom evropskom putu i sprovede neophodne reforme, život nalik onom kakav imaju građani Unije neće biti želja, već realnost.
