Prihrana dunje tokom godina razvoja

0
25

Dunja je zahvalna voćka ali je važno da prihrana dunje bude stalna, jer traži dosta azota u početku gajenja (tokom prvih 4 – 5 godina). Zato ne oklevajte sa prihranom jer će Vam se vratiti u berbi.

Za uspešno gajenje dunje, dobijanje visokog prinosa odličnog kvaliteta ploda, veoma važna agrotehnička mera je đubrenje. U mladim zasadima hranivo ubrzava porast stabala i početak rađanja, a u starijim utiče na realizovanu proizvodnju. Iz tih razloga dunje treba đubriti redovno, svake godine odgovarajućim mineralnim i organskim đubrivima, iz kojih one treba da zadovolje svoje potrebe za hranljivim elementima. Najvažniji elementi koji se dodaju u vidu đubriva su: azot, fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum. Međutim, pored ovih elemenata dunja u veoma malim količinama koristi i gvožđe, mangan, cink, bor, molibden i dr.

Navedenim hranljivim elementima dunje se obezbeđuju pravilnim đubrenjem stajnjakom i mineralnim đubrivima. Najbolje je da se agrohemijskom analizom ispita zemljište, pa da se onda proizvođač služi preporukom, izborom hraniva za određeni vremenski period, u preporučenim normama. U suprotnom, đubrenje će ići orijentaciono, na osnovu vidljivih pokazatelja, u prosečnim normama za određeno vreme.

Dunje u različito vreme svog uzrasta koriste različite količine hranljivih materija. U toku intenzivnog porasta, prvih 4 do 5 godina nakon sadnje, zbog porasta nadzemnih i podzemnih organa najpotrebniji je azot, zato što on učestvuje kao komponenta belančevina u izgradnji svih tkiva i organa dunje. Fosfor i kalijum su nešto manje potrebni, ali su ipak neophodni u određenoj srazmeri, jer i oni učestvuju u stvaranju tkiva i u odrvenjavanju mladara. U periodu rodnosti dunje azot je i dalje potreban u velikim količinama, jer učestvuje u izgradnji cvetnih pupoljaka, zatim cvetova i plodova, kao i lišća i mladara. Fosfor je potreban za izgradnju plodova, lišća, stabla i korena, ali u znatno manjim količinama, otprilike za oko 3,7 puta manje od azota i za oko 4,3 puta manje od kalijuma. Takođe, i potrebe za kalcijumom su u ovom periodu velike. Svake treće godine zajedno sa mineralnim đubrivima dodati zgoreo goveđi stajnjak, oko 30 tona po hektaru, a moguće je i zasejati biljke za zelenišno đubrenje, koje se zaoravaju u aprilu (drugoj polovini) iduće godine. Ukoliko se iz bilo kojih razloga osnovno đubrenje nije odradilo u jesen uz odgovarajuće vremenske uslove može se rasturiti u kalendarski ranom zimskom periodu do sredine januara.

S proleća rano u zasadu dunje po hektaru dodati 200-400 kg KAN-a, pa odmah isfrezirati. Kasnije početkom maja meseca, ako se primete nedostaci azota, odraditi dopunu prihrane, pa zemljište plitko obraditi. Kasnije leti (juna-jula) prihrane mogu ići kombinacijom makro i mikro elemenata folijarno preko lista i to sa potrebnim brojem ponavljanja naspram nedostataka nekih hranljivih elemenata.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here