Peršun se gaji zbog zadebljalog korena i aromatičnog lišća koje se koristi kao dodatak jelima. Razlikuju se dva varijeteta: postoje sorte sa normalnom građom lišća, sličnom onoj kod kornjaša i sorte kovrdžavog lišća.
U prvoj godini života peršun razvija koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo i seme. Sada je vreme za setvu. Sorte korenjaša u prvoj godini formiraju koren konusnog oblika zbog kojeg se gaje, dok lišćari obrazuju vretenasto-žiličast, (razgranat) korenov sistem tako da se gaje isključivo radi lišća. Peršun niče na temperaturi od 2 C, optimum je oko 20 C, a za rast listova i korena optimalna temperatura je oko 18 C. Otporniji je na niske temperature od mrkve. Mlade biljke mogu da podnesu mrazeve od minus deset stepeni, a u fazi obrazovanog zadebljalog korena i minus 20 C uspešno prezimljava. Peršun je biljka dugog dana sa povećanim zahtevom za svetlošću. Otporniji je na nedostatak vode od mrkve jer ima i jači korenov sistem. Najviše vode zahteva u fazi nicanja i intezivnog rasta lisne rozete, pa se zaliva 3-4 puta u vegetaciji. Kod lisnatog peršuna posle svakog skidanja listova neophodno je zalivanje. Peršun najbolje uspeva na srednje lakim strukturnim i plodnim zemljištima gde se koren razvija, a ne uspeva na teškim i kiselim zemljištima. Optimalna vrednost pH je 6 – 8. Gaji se na drugom mestu u plodoredu posle vrste koje se đubre organskim đubrivom ili leguminoza.
Lisnati peršun uspešno se gaji i na prvom mestu u plodoredu uz neposredno đubrenje organskim đubrivima. Osnovna obrada na dubini 25-30 santimetara obavlja se u jesen, a prolećna priprema zavisi od tipa zemljišta. S obzirom na sitno seme najznačajnija je kvalitetna predsetvena priprema koja omogućava brzo i ujednačeno nicanje peršuna. Peršun zahteva slične količine đubriva kao mrkva.
Peršun lišćar zahteva više azota pa se njegova količina povećava i do 140 kg/ha. Setva se obavlja rano u proleće ili pred zimu na dubinu 2-2,5 centimetara i to u redove sa razmakom od 20-30 centimetara. Najbolja je setva u široke redove (10 cm) sa 70-80 biljaka na metar kvadratni.
U proizvodnji peršuna primenjuju se sve mere nege: kultiviranje, prihranjivanje, zalivanje i zaštita useva. Veoma je značajno da se u fazi nicanja spreči pojava pokorice i zato se primenjuje valjanje lakim valjcima.
