Polaganjem venaca i cveća kod spomenika Rudolfa Arčibalda Rajsa, danas je u Topčiderskom parku u Beogradu obeležena 95. godišnjica smrti tog švajcarskog humaniste i kriminologa.
Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić rekao je da se danas sa ponosom sećamo slavnog naučnika i kriminologa koji je istraživao zločine nad Srbima tokom Prvog svetskog rata i „predanim radom zauvek zadužio Srbiju skidajući ružnu sliku o našem narodu“.
Antić se upitao ispred spomenika Rajsu da li su Srbija i srpski narod danas dostojni njegove velike ljudske žrtve.
Saskia Salzman (Saskia Salzmann) v.d. ambasadorka Švajcarske rekla je da treći put prisustvuje ovoj ceremoniji, a za Rajsa je podsetila da je došao u Švajcarsku vođen ratom i doprineo dobroj reputaciji Švajcarske. Rekla je da je on bio veliki prijatelj Srbije, jer je bio uz srpsku armije na Kajmakčalanu i dodala da će Švajcarska ostati verna Rajsovoj zaostavštini.
Sinovac pilota Save Mikića rekao je da su njegov stric i Rajs bili prijatelji i da je on obavio prenos Rajsove urne na Kajmakčalan i citirao šta je na njoj napisano. „Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana, zlatno srce spava, prijatelja srpskog iz najtežih dana, vojnika pravde, istine i prava, Švajcarca Rajsa“, pročitao je Mikić.
Rudolf Arčibald Rajs rodio se 8. jula 1875. godine u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden. Vlada Srbije ga je 1914. godine pozvala da ispita masovne ratne zločine koje su austrougarske, nemačke i bugarske trupe počinile nad stanovništvom Srbije. Period od 1914. do 1918. Rajs je sa kratkim prekidima proveo sa srpskom vojskom na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu, prvo kao neutralni islednik, a potom kao švajcarski dobrovoljac srpske vojske. Rajs se vratio u Beograd sa oslobodiocima 1. novembra 1918. godine, a u posleratnom periodu (1918-1921), dao je ostavku na profesorsko mesto u Lozani i nastanio se u Beogradu, sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u razorenoj Srbiji. Umro je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu, od moždane kapi, u svojoj kući na Bulevaru vojvode Mišića 73, koja je sada spomenik kulture.
