Maj mesec je mesec slasnih jagoda, kada je dobra godina i vaša nega potpuna, jagode rode 25 tona po hektaru. Nemojte zaboraviti da vam trebaju kvalitetni, bezvirusni živići pre svega, jer sve možete učiniti, ali ukoliko to ne obezbedite možete imati samo brigu više.
Đubrenje jagode je veoma važna mera u gajenju, gde se odgovarajućim đubrivima i njihovim međusobnim odnosima postiže ne samo razvoj bokora i ostvarivanje visokih prinosa, već i kvalitet plodova. Azotna đubriva je najbolje dodavati u obliku organskih đubriva pre sadnje, u količini od 15-40 t/ha, u zavisnosti od bogatstva zemljišta humusom. Veća količina azota, naročito mineralnog porekla izaziva negativne posledice preko izražene bujnosti bokora i slabijem zametanju plodova. Višak azota se odražava i na lošiji kvalitet plodova, slabiju obojenost, manju čvrstoća, manji sadržaj suvih materija, brže propadanje i teži transport. Zato treba, ukoliko je to moguće, potrebe azota za jagodu obezbediti putem stajnjaka, humusa, malča, pri čemu će mineralni azot biti samo dopuna u zadovoljavanju ishrane za ovim elementom. Prilikom prihranjivanja i primene mineralnog azota važno je da oblik upotrebljenog đubriva bude u zavisnosti od pH zemljišta, o čemu se veoma često ne vodi računa.
Prilikom osnovnog jesenjeg đubrenja ne treba praviti greške, zato što se to kasnije odražava na proizvodnju. Neracionalno je bilo upotrebiti NPK 15:15:15, zbog gubitka većeg dela datog azota, a naročito neskladnog odnosa fosfora i kalijuma prema potrebi jagode za ovim elementima. Istovremeno se dešava i nesklad, odnosno gubitak zato što se kalijum kao najvažniji elemenat za ovu vrstu nalazi u neprikladnom obliku, a to je 40% kalijumova so (KCl) iz koje jon hlora u zemljištu veoma negativno deluje na razvoj jagode. Zbog toga je trebalo da se nabavi i upotrebi za osnovno đubrenje kombinacija formulacije 7:14:21 ili neko drugo slične formulacije, zato što je primena ove kombinacije isplativija, jer se kalijum nalazi obliku kalijum sulfata.
U savremenoj intenzivnoj proizvodnji jagode dopunsko đubrenje ili prihranjivanje preko lišća skoro da je postala i redovna mera. Za folijarno prihranjivanje jagoda je prikladnija za primenu nego druge voćke. Zbog niskog porasta, gustog sklopa aktivnog lišća, od ranog proleća do kasne jeseni i osetljivijeg reagovanja na nedostatak hranljivih elemenata ovim načinom ishrane se može brže i efikasnije delovati nego đubrenjem preko zemljišta. Ovaj vid dopunske ishrane ima poseban značaj kad se jagoda gaji na polietilenskoj foliji, zato što je tada otežano đubrenje preko zemljišta. Iako su efekti ovog načina ishrane očiti, kao i laka primena, u praksi se na našem terenu nedovoljno koristi. Za pun efekat primene bilo kog đubriva veoma je važan i vremenski period njegovog dodavanja, odnosno treba voditi računa o vremenu razlaganja i usvajanja elementa koji se dodaje. Tokom dve godine uzgoja jagode rode više od 40 tona i pored vraćenih sredstava koje ste uložili ostvarujete i profit.
