Najkvalitetnija kamilica upotrebljava se za dobijanje eteričnih ulja. Lošije klase sveže i otpad od dorade suve kamilice, upotrebljavaju se za sve ostale prerađevine. Za uspešnu proizvodnju kamilice vrlo je važna priprema zemljišta. Setva se može obavljati najkasnije do februara, a optimalni jesenji rokovi su od sredine septembra do kraja oktobra.
Koren kamilice je račvast, ne prodire duboko u zemljište, što zavisi od vlage u zemljištu. Stabljika može biti uspravna ili povijena, visoka od 5–100 cm, što zavisi od različitih činilaca. Listovi su sedeći, dvostruko do trostruko perasto razdeljeni, uski, svetlozelene boje i bez dlačica. Cvet je sastavljen od jezičastih, belih cvetova koji su poređani oko šupljeg cvetišta i cevastih žutih cvetova. Plod je sivobeo dug 1 do 1,5mm. Kamilici je potrebna umerena klima i srednje temperature. Već kod 6 ºC klija i raste, a optimalna temperatura za rast i razvoj je 20-25 ºC. Kada se oblikuju cvetne glavice i nakuplja eterično ulje, dnevne temperature niže od 20 ºC negativno se odražavaju na kvalitet eteričnog ulja. Ako nema dovoljno svetlosti, ne klija. Prilikom nedostatka svetlosti u periodu od pupljenja do punog cveta, kvalitet eteričnog ulja opada. Kamilica dobro podnosi sušu, ali površina zemljišta mora biti stalno vlažna da bi proklijala. Uspešno uspeva na svim zemljištima, osim na vrlo rastresitom krečnom zemljištu. Na teškom, nepropusnom zemljištu postižu se dobri prinosi visokokvalitetnog cveta. Setva kamilice je ekonomski opravdana na zemljištima na kojima slabo uspevaju gotovo sve druge kulture.
Za uspešnu proizvodnju kamilice vrlo je važna priprema zemljišta. U prvoj godini proizvodnje posle žetve preduseva zemljište se mora plitko izorati. Orati ne treba dublje od 25 cm, ali se mora odmah obaviti zatvaranje brazde i priprema setvenog sloja da se ne bi isušio i zemlja zgrudvala. Pre setve površinu je potrebno povaljati višedelnim valjcima koji moraju biti napunjeni vodom ili peskom.
Seme kamilice je klijavo dve do tri godine, ako je pravilno uskladišteno, a jednom posejano u zemljište ostaje klijavo i više od deset godina. Uz dovoljnu prisutnost svetlosti i vlage, seme proklija već peti dan posle setve. Setva se može obavljati najkasnije do februara, a optimalni jesenji rokovi su od sredine septembra do kraja oktobra. Prvi rok setve je kraj septembra, a poslednji početak novembra. Ukoliko je pravilan raspored padavina u jesen, produženim rokovima setve se postižu zadovoljavajući učinci. U izrazito sušnim jesenima, usevi brže niču i rastu ujednačenije ako se setva obavi u drugom roku.
Najkvalitetnija kamilica upotrebljava se za dobijanje eteričnih ulja. Lošije klase sveže i otpad od dorade suve kamilice, upotrebljavaju se za sve ostale prerađevine. Prema stanju cveta određuje se zrelost kamilice za berbu. Najbolje ju je brati kada je 70 % cvetnih glavica fiziološki zrelo. Berba (žetva) obavlja se preuređenim žitnim kombajnom. U roku desetak sati se obere 3-4 ha useva kamilice koji nije polegao odnosno 12-16 t svežeg cveta. Prosečan prinos kada su optimalni klimatski uslovi je 4 t/ha svežeg cveta, sa 60 % cveta prve klase. Prinos može varirati od 0,3 do 0,5 kg/ha eteričnog ulja.
