Paprika može da se gaji direktnom setvom semena u plodno, strukturno i dobro nađubreno zemljište. Proizvodnja rasada je veoma zahtevna i skupa, tako da je ovaj način gajenja paprike veoma prihvatljiv.
Uzgojem paprike iz semena može se postići i veći rod nego iz rasada, naročito ako je sadnja bila kasna, posle 20. maja. Direktnom setvom se dobija mnogo gušći sklop biljaka, tako da se ujednačeno razvijaju i sazrevaju, a moguća je i jednokratna i mehanizovana berba.
Za ovaj vid gajenja preporučuju se sorte kraće vegetacije. Seme mora biti visoke biološke vrednosti, odnosno klijavosti i energije klijanja. Veoma je važno da se koristi zdravo, deklarisano seme jer se bakterioze prenose semenom. Da bi se izbegli virusi preporučuje se dezinfekcija semena 2% rastvorom natrijumhidroksida u trajanju od 10-30 minuta. Veoma važna agrotehnička mera je đubrenje. Đubrenje paprike se vrši organskim i mineralnim đubrivima, podseća Nikolić. Prilikom obrade zemljišta treba uneti 20 t/ha zgorelog stajnjaka. Od mineralnih đubriva potrebno je 120-140 kg/ha azota, fosfora 80-100 i kalijuma 100-150 kg/ha. Ukoliko se upotrebe navedene količine stajnjaka, treba smanjiti unos mineralnih đubriva za 20%.
Obrada zemljišta treba da je duboka u jesen, a pre setve u proleće zemljište se dobro pripremi – istanjira i usitni setvospremačem. Treba izbegavati teže mašine i suvišno gaženje, da se zemljište ne bi sabilo. Potrebno je da u zoni semena ima dovoljno vlage, da bi normalno klijalo. Posle setve obavezno je valjanje. Paprika može da se seje čim temperatura dostigne 10 stepeni, u redove, odnosno dvoredne pantljike, preciznim sejalicama za sitno seme. Preporučeni razmak je 50-70 cm x 5-10 cm u zavisnosti od bujnosti sorte. Ovakvim načinom setve se dobija 350.000 do 600.000 biljaka po ha. Ako posle direktne setve nastupi duži sušni period, zaliva se s manje vode. U našim uslovima potrebno je 8-10 zalivanja, najčešće sa 25-40 mm vode, navodi savetodavac Nikolić. i dodaje da se prihranjivanje obavlja dva puta-u fazi 6-8 listova i u cvetanju.
