Usled vremenskih neprilika koje prate našu zemlju od samog početka godine, mraza i grada, prinos mnogih poljoprivrednih kultura, naročito voćnih vrsta, znatno je smanjen, a u nekim zasadima ga nema „ni za lek“. Iz tog razloga trešnju ovih dana na pijacama možemo naći po vrtoglavoj ceni od 1.000 do 1.500 dinara za kilogram, što je nekoliko puta više nego proteklih godina.
Agroanalitičar i stručnjak za trgovinu voćem, Dušan Zečević iz Blaca kaže da smo godinama unazad svedoci toga da je sve manje ulaganja u voćne zasade, naročito na teritoriji Topličkog okruga. Primena stajnjaka svedena je na minimum, a hemijski tretmani protiv bolesti i štetočina ne obavljaju se pravovremeno ili se potpuno izostavljaju. Ne ulaže se, kaže, ni u kapacitete prerade.
Kada je uzgoj maline u pitanju, površine su znatno smanjene, a zasadi su u lošem stanju. Takođe, veliki deo se ne navodnjava, a uzastopna suša ostavlja posledice. Prinosi su smanjeni, a borba između hladnjača, kaže on, biće i te kako izražena ove sezone. „Što se tiče otkupne cene, očekuje se da ona bude oko 400 dinara po kilogramu sa tendecijom rasta, u zavisnosti od kvaliteta.“
Prema rečima ovog agroanalitičara, problem nije samo malina, već i višnja čijih zasada ima sve manje usled ekstremno niske otkupne cene proteklih godina. Ili se iskrčuju i menjaju šljivom ili potpuno napuštaju. „Šljiva je, kada malo bolje razmislimo zahvalnija za uzgoj, s obzirom da se njen plod, u godinama kada je cena loša, može lako preraditi u rakiju. Takođe, berba traje oko tridesetak dana, pa je moguće obaviti je i u okviru porodice. Nema mašinske berbe i dodatnih troškova.“ Kako dodaje, da bi imala konstantnu otkupnu cenu neophodna je izgradnja preradnih kapaciteta na gazdinstvu kroz rakiju ili suvu šljivu, jer kada je šljiva jeftina ona se prerađuje, a prodaje se onda kada je skupa ili kada je u deficitu.
„Kada je višnja u pitanju, očekuje se da otkup startuje sa minimalnom cenom od 120 dinara po kilogramu. Ići će sigurno i do 150“, zaključuje Zečević.
